Novosti

Hranu nema ko da kontroliše

agrar03Malobrojne laboratorije u Srbiji mogu da utvrde prisustvo i količine genetski modifikovanih organizama u hrani. Nacionalni centar neće skoro početi sa radomKADA bi se promenio postojeći zakon i Srbija dozvolila promet genetski modifikovane hrane, ne bi imao ko da kontroliše namirnice koje bi se našle na rafovima supermarketa.Najbolji dokaz da hranu koja se nudi kupcima niko ne kontroliše jeste pilot-analiza uzoraka soje iz prodavnica zdrave hrane u Srbiji, a koja je rađena na Katedri za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i donela je šokantne rezultate. Svaki deseti uzorak soje u ovim radnjama je genetski modifikovan!

 

Kineski uvoznici hoće vino iz Srbije

vino_belo_crno

Kineski uvoznici mogli bi da kupe oko 450.000 boca vina iz Srbije, a zainteresovani su i za uvoz druge vrste robe i za druge vidove ekonomske saradnjeKineski uvoznici mogli bi da kupe oko 450.000 boca vina iz Srbije i čak mnogo više, a zainteresovani su i za uvoz druge vrste robe i za druge vidove ekonomske saradnje, kao i za jačanje strateškog partnerstva dve zemlje, rečeno je večeras na konferenciji za novinare.Tržište Kine je ogromno i kineske kompanije su zainteresovane za uvoz vina iz Srbije, a među njima je i firma Guan Nan koji procenjuje da bi iz naše zemlje mogla da uveze od 150.000 do 450.000 boca vina godišnje, rekao je ekonomski savetnik Ambasade NR Kine u Srbiji Džu Lijanči (Zhu Lianqi), na konfeernciji za novinare koju su zajednički organoizovali kineska kompanija Guan Nan i Udruženje vinara i vinogradara Srbije.

Stočarstvo palo na najniže grane

Stočarstvo u Srbiji nalazi se na najnižim granama do sada, a u toj oblasti se beleži pad od 1,5 do tri odsto na godišnjem nivou, rečeno je na petoj Nacionalnoj konferenciji o agrobiznisu. Stručnjaci su istakli da je neophodno što pre zaustaviti pad u stočarskoj proizvodnji i osipanje stočnog fonda, ali i dodali da stvari “ne treba lomiti preko kolena” i da će za to biti potrebne godine.Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Maja Timotijević kazala je da se u stočarstvu od 90-e godine prošlog veka beleži pad od 1,5 odsto godišnje, kao i da je broj i kvalitet grla došao na najnižu tačku.U Srbiji imamo prosečno 0,35 uslovnih grla po hektaru, dok u je u Evropi taj prosek jedno uslovno grlo po hektaru, rekla je Timotijević na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Rod kukuruza 5,7 miliona tona

kukuruz u zrnu

Ovogodišnja berba kukuruza još nije završena a, prema sadašnjem stanju useva, očekuje se ukupan rod od 5,7 miliona tona, što je za 62,2 odsto veća proizvodnja nego prethodne godine. Ovogodišnja berba kukuruza još nije završena a, prema sadašnjem stanju useva, očekuje se ukupan rod od 5,7 miliona tona, što je za 62,2 odsto veća proizvodnja nego prethodne godine, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, Nenad Budimović. "Kvalitet zrna je dobar, a pojave aflatoksina nisu zabeležene", kazao je Budimović Tanjugu.On je naveo da su zasejane površine pod kukuruzom ove godine za oko sedam odsto manje od prošlogodišnjih, a prolećna setva u Srbiji obavljena je na ukupno 2,5 miliona hektara. 

GMO podelila srpski agrar

Treći poljoprivredni forum "Hrana za Evropu" u Subotici okupio brojne stručnjake.Glamočić: Strah od GMO neopravdan.

Jedan od najvažnijih akata u domenu agrara, nacrt  Zakona o bezbednosti hrane, do kraja godine naći će se u skupštinskoj proceduri, a za mesec-dva biće završena i Strategija razvoja poljoprivrede - najavio je u petak u Subotici Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prilikom otvaranja trećeg foruma "Hrana za Evropu".

Poljoprivrednicima isplaćene subvencije

Nakon dužeg zastoja, registrovanim poljoprivrednicima isplaćene su subvencije u iznosu od 1,14 milijardi dinara, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede. Najveći deo subvencija isplaćen je za podsticaje u sektoru stočarstva (1,05 milijardi dinara).
Isplaćene su i subvencije koje se odnose na regresiranje troškova poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 225.500 dinara, proizvodnju i plasman voća, grožđa, pečuraka i cveća u iznosu od 95.217 dinara i podsticaje za podizanje proizvodnih zasada voća i vinove loze u iznosu od 1,4 miliona dinara. Ukupno 31,6 miliona dinara isplaćeno je za regresiranje nabavke goriva, a 26,6 miliona za unapređenje stručnog znanja.

Ima li spasa za srpsko selo

zetelac

Sela u Srbiji na ivici su demografskog i ekonomskog sunovrata, a situacija je gora nego pre pola veka. Isprazniće se 1.000 sela, a milion hektara zemlje neobrađeno, neophodan zaokret. Seljak Milovan Davidović iz Poćute kod Valjeva ovih dana ustaje rano. Prvo popije jednu malu domaću rakiju, nazuje opanke i namiri stoku. Izvede dva vola iz štale, upregne ih u plug i ode na oranje. Teren je strm, pa mu traktor ne bi bio od koristi, čak ni da ga ima. Ne obrađuje mnogo zemlje, pedesetak ari okućnice. Mogao bi i mnogo više, ali kaže da niti ima račun da „previja leđa“, niti ima za koga. Deca su u gradu, solidno žive, ne treba im. Narod nema para da pazari, a od države i otkupa ionako nema vajde.Davidović živi u staroj, trošnoj kući, koju je još deda zidao, tamo negde posle rata. Ore istim plugom u koji je volove prezao i njegov otac. Gazi isto blato, pije istu rakiju, kosi iste livade. Razlika je samo što je otac imao i po 20 grla u štali, i sejao i po sedam-osam hektara kukuruza i pšenice, a iz bašte je brao deset puta više povrća. I psovao je državu koja se samo drugačije nazivala.

Od oranica napravili stepu

njiva

Srbija godišnje nepovratno izgubi 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta jer ga građani i privreda unište nemarom. U Banatu samo zbog vađenja gline godišnje "nestane" 100.000 hektara.Srbija godišnje izgubi oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta tako što je njeni građani i privreda nepovratno unište!
Svake godine samo od rudnika izgubimo 200 hektara plodne zemlje, a pepelište (koje stvaraju termoelektrane) godišnje zauzme po 1.200 hektara u Srbiji. Još 100.000 hektara "nestane" uglavnom u Banatu zbog vađenja gline, a 126 šljunkara uništi dodatnih 60.000 hektara. Oko 20.000 hektara poljoprivredne zemlje uništi erozija zbog vetra i vode, a dodatnih 3.000 hektara gubimo zbog nedostatka ekološke svesti.Ove zabrinjavajuće rezultate pokazala je studija Instituta za zemljište i ratarstvo koja se radi na pet godina, a zemlja se redovno kontroliše.

Smanjivanje carina će „sahraniti” selo

Srpski agrar nije spreman na smanjenje uvoznih dažbina za proizvode iz Evropske unije. Profesor Miladin Ševarlić: Zbog liberalizacija će nestati još 250.000 gazdinstava. Za tačno tri meseca stupa na snagu potpuna liberalizacija tržišta kada će 96 odsto poljoprivrednih proizvoda moći da se uvozi bez carine. Ukidanje uvoznih dažbina najverovatnije neće osetiti potrošači kroz povoljnije cene, ali sigurno hoće naši poljoprivrednici, koji nisu spremni za konkurenciju.Svi proizvodi koje Srbija nema, poput agruma i drugog južnog voća, liberalizovani su još 2009. godine. kroz dva meseca biće potpuno ukinuta carina na krompir, sušeno voće, smrznute maline i još mnogo toga.
- Srbija nije spremna za carinsku liberalizaciju, jer je i bez nje u posledoj deceniji nestalo 150.000 seljačkih gazdinstava - kaže prof. Miladin Ševarlić. - Kada stupi na snagu liberalizacija izgubićemo još 250.000 gazdinstava, a prva su na udaru staračka i domaćinstva koja nisu orijentisana na visokodohodnovnu proizvodnju. To je priprema terena za GMO hranu zbog koje će sve ostalo postati nerentabilno!

Beč: Našim vinima 36 medalja

vino_crno_sa_grozdomNa međunarodnom ocenjuvanju u Beču srpska vina osvojila 12 zlatnih i 24 srebrne medalje. Najveći uspeh postigla vinarija „Belo Brdo” iz Čerevića sa devet medalja.Srpska vina su osvajanjem 12 zlatnih i 24 srebrne medalje postigla istorijski uspeh na međunarodnom ocenjivanju u Beču „Austrian ine Challenge. Još 11 vina je dobilo „pečat kvaliteta“.Skoro svako drugo vino pristiglo iz Srbije dobilo je medalju ili se plasiralo u sam vrh najbolje ocenjenih vina iz sveta, a ove godine bilo je prijavljeno rekordnih 12.399 vina iz 39 zemalja.Najveći uspeh postigla je Vinarija „Belo Brdo“ iz Čerevića, koja je osvojila pet zlatnih i četiri srebrne medalje i postoje realne šanse da bude ozvaničena kao najbolja nacionalna, regionalna, pa i prva vinarija takmičenja.