Novosti

Slatko od višanja „Bakina tajna“ jedno od najboljih u svetu

Slatko_Visnja

Slatko od višanja "Bakina tajna" jedini je proizvod iz Srbije koji je ove godine osvojio britanske zvezdice za kvalitet i našao se na prestižnoj listi najboljih proizvoda iz sveta "Great Taste Awards" za 2013. i 2014. godinu. Sertifikaciju proizvoda vrši institucija iz Velike Britanije "The Guild of Fine Food”, koja priznanje predstavlja kao "Oskar za kvalitet hrane i pića", saopštila je danas kompanija "Foodland".Srpskom slatku od višanja su dodeljene dve zvezdice, a sudije iz Velike Britanije su ocenile da je taj proizvod napravljen po staroj recepturi sa Balkana, od čvrstih i ukusnih plodova sa pravim balansom slatkog i kiselog.

Obustavljena trgovina stokom u kragujevačkim selima

Promet stoke u kragujevačkim selima potpuno je obustavljen pre nekoliko dana kada je Ministarstvo poljoprivrede donelo odluku da sa Veterinarskom stanicom ”Kragujevac“ raskine ugovor o zdravstvenoj zaštiti domaćih životinja.Bez zdravstvene provere i potvrde koju izdaju ovlašćene veterinarske stanice, nemoguće je trgovati stokom koja, jednostavno rečeno, mora da poseduje ”zdravstveni karton“ kako bi ušla u promet. Odluku da raskine ugovor sa VS ”Kragujevac“, koja je pokrivala više od 50 sela na teritoriji grada, resorno ministarstvo donelo je nakon prijave da je ova stanica falsifikovala dokumentaciju i ”prijavila“ mnogo više ovaca nego što ih zapravo ima na ovom terenu.

Navodnjavanje u Vojvodini i Mačvi: Posao za 8.000 radnika

navodnjavanje

Novosti saznaju: Kredit iz emirata omogućiće četiri puta veće prinose u poljoprivredi. Ulaganje u 13 sistema za navodnjavanje u Vojvodini i Mačvi vratiće se za četiri godine. Sav novac od kredita iz Emirata uložen u sistem za navodnjavanje u Vojvodini i Mačvi biće vraćen već od prihoda u četvrtoj godini projekta! Biće otvoreno osam hiljada novih radnih mesta, a profit može da naraste i do četiri puta.

Moraćemo da uvozimo žito

zito 3

Zbog niske otkupne cene, posejano duplo manje pšenice nego prošle godine. Do sada zasejano samo 350.000 hektara. Za domaće tržište 1,4 milijarde tona.Zbog niske otkupne cene žita Srbija bi, uprkos ovogodišnjem rekordnom rodu, naredne godine mogla da dođe u situaciju da uvozi pšenicu! Prema dosad prikupljenim podacima, ovogodišnja setva je za polovinu manja od lanjske.Naime, ovogodišnji rekordni rod pšenice od tri miliona tona najveći je u poslednjih sto godina. Međutim, zbog niske pšenice seljaci nemaju novca za setvu, pa se procenjuje da je do sada posejano samo 350.000 hektara!

PKB: Setva pri kraju

Poljoprivredna korporacija Beograd obavila je jesenju setvu na 95 odsto planiranih površina. Već su nikli usevi iz prve setve, i sada su u dobrom stanju, ocenjuju stručnjaci. Jesenja setva u Poljoprivrednoj korporaciji Beograd obavljena je na oko 5.500 hektara, što je 95 odsto od ukupno planiranih 5.760 hektara. Usevi su u dobrom stanju, a nova lucerka, repica, ječam i pšenica, iz prve setve, već su nikli.Glavni tehnolog biljne proizvodnje u PKB-u Miloje Kurćubić rekao je da je prosečan prinos šećerne repe 37 tona po hektaru. Prinos soje sa 2.436 hektara je 2,57 tona po hektaru, što je bolji rezultat u odnosu na lane. Semenski kukuruz u zrnu dao je 2,5 tona po hektaru.Žetva merkantilnog kukuruza je u toku, a prinos je 7,5 tona po hektaru. Završena je setva ječma na 1.412 hektara.

Grb potvrđuje kvalitet robe

Futoški kupus, ariljska malina, pirotski ćilim samo neki od 49 proizvoda sa geografskim poreklom. Najčešće je ova roba na meti plagijatora, jer je njihovo ime mamac za kupce. Sremski kulen, rtanjski čaj, svrljiški kačkavalj, futoški sveži i kiseli kupus, ariljska malina, pirotski ćilim i homoljski med samo su neki od 49 proizvoda koji su uspeli da dobiju oznaku geografskog porekla. Pravilnikom Ministarstva poljoprivrede odnedavno je regulisano obeležavanje ovih artikala, pa kvalitet sada garantuje kontrolna markica. Pravo da je nalepe na svoje proizvode imaće samo oni proizvođači koji su ovlašćeni korisnici „brenda“. To znači da svoje proizvode prave na tradicionalan način za koji su dobili oznaku kvaliteta, ali i da su pod kontrolom nadležnih inspekcija.

Upozorenje na pojavu lažne i opasne “aronije” u prodaji

 aronija-1

Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu upozorili su danas građane da budu oprezni prilikom kupovine sumnjivih plodova ili biljaka za koje se tvrdi da su aronija, jer je bilo slučajeva prodaje pod tim nazivom kokošijeg goržđa, koje je otrovna biljka.Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu pri tom fakultetu obratilo se protekla dva meseca nekoliko građana iz različitih delova Srbije radi identifikovanja plodova, odnosno biljaka koji su kupljeni kao aronija, navedeno je u saopštenju Poljoprivrednog fakulteta.“U svim tim slučajevima stručnjaci departmana su navedene plodove, odnosno biljke, identifikovali kao kokošije grožđe (Solanum nigrum), čiji su ne samo plodovi nego i čitava biljka otrovni", upozoreneo je u saopštenju.

Potrošači ponovo bez zaštite

Predloženi nacrt zakona ne omogućava da kupac bude obeštećen, a štiti i uvoznike. Ostalo je nedefinisano koja ustanova utvrđuje da li je proizvod koji je kupac platio ispravan. Predstavnci Asocijacije potrošača Srbije nisu zadovoljni Nacrtom zakona o zaštiti potrošača i tvrde da on nije usklađen sa Strategijom zaštite potrošača, koju je letos usvojila Vlada Srbije. U nizu primedbi koje navodi APOS glavne su da nacrt novog zakona i dalje ne omogućava potrošaču da bude obeštećen u slučaju neispravnog proizvoda, kao i da štiti uvoznike.

Prevareni izvoznici voća u Rusiju

jabuke

Prevareni voćari savetuju da se poslovi u Rusiji sklapaju preko Privredne komore Srbije jer ona može da proveri podatke ruskih firmi. Užičanin Dejan Papić, vlasnik firme za izvoz i otkup voća i povrća "Gold epl", pre više od godinu dana je, preko Interneta, stupio u kontakt s brokerskom firmom "Lodzik frut" u Sankt Peterburgu i sklopio ugovor o izvozu mandarina na rusko tržište.Prve dve narudžbine od 40 tona mandarina realizovane su i plaćene bez problema."Zadovoljni kvalitetom robe, naručili su još dva kamiona mandarina vrednosti iznad 32,5 hiljada dolara, koje već godinu dana ne mogu da naplatim", rekao je Papić Tanjugu.

Očekuje se rod šećerne repe od 3,1 milion tona

secerna_repa2

Kampanja prerade šećerne repe u jeku. Proizvešće se oko 450.000 tona šećera, a 180.000 tona ide u EU.Kapanja vađenja i prerade šećerne repe, sa oko 60.000 hektara, sa kojih se očekuje rod od oko 3,1 milion tona, ovih dana je u punom jeku. Repa je, kako objašnjava Olga Čurović, iz Zajednice proizvođača industrijskog bilja, već povađena sa 65 odsto površina, a poljoprivredici imaju razloga da budu zadovoljni, jer je cena repe viša od one koju su dobijali lane.