Voćari strahuju od toplog vremena

vocnjak_-malad-bela_crkva

Kako će nova, nagla promena vremenskih uslova uticati na poljoprivredu: Ratari zadovoljni, voćari brinu, jer bi eventualni mraz u martu potpuno uništio voće i vinograde.Mladoj pšenici topli talas u februaru samo će dobro doći, pošto će potpomoći njen razvoj i napredovanje. Vinogradari i voćari, međutim, zabrinuti su, jer bi desetak dana sa temperaturama iznad 15 stepeni moglo da "raskali" biljke, po koje bi onda i slabiji mraz mogao da bude vrlo opasan.

 Pšenica koja je prošle jeseni sejana na oko 550.000 hektara, kako objašnjava dr Srbislav Denčić, sa Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dobro reaguje na povećane temperature, koje će pogodovati njenom daljem razvoju.
- Ove temperature će inicirati rast i razvoj, tako da preporučujemo da ratari već sada počnu da razmišljaju o prihrani, tim pre što je bolje da se prihrana pšenice podeli u dva "obroka", jedan sredinom februara, i drugi, dvadesetak dana kasnije - ističe Denčić. - Ozbiljan problem mogla bi da napravi suša, jer nije bilo ozbiljnijeg snega ove zime, tako da u odnosu na višegodišnji prosek, imamo, čak, 70 litara manje vlage. Pšenica bi u probleme sa mrazevima mogla da dođe tek za 15 dana kada uđe u fazu vlatanja, i ako tada temperature padnu ispod minusa.
Vinogradari, zasad, ne brinu zbog visokih temperatura.
- Zasada su stvari pod kontrolom - kaže Milan Šijački iz Banoštora.Strah me je mrazova u martu i aprilu, jer mogu da budu opasni po biljke, koje krenu sa vegetacijom. Od opasnosti od mraza, daleko me više brine suša, pošto nisimo imali pravu snežnu zimu, tako da vode ima samo u površinskim slojevima zemljišta.
Voćare, a pogotovo one koji imaju kajsije i šljive, brinu topli dani, ali samo ukoliko u martu budu veliki mrazevi. Ne brinu samo voćari koji imaju jabuke i kruške.
- Pupoljci kod voćaka su nabubreli, ali još nisu procvetali - kaže Igor Andrejić iz Poljoprivredne stanice Jagodine. - Većih posledica može da bude samo ako u martu bude jak mraz. Bilo je slučajeva da je krajem marta bio mraz i tu bi najugroženija bila kajsija i neke vrste šljive i breskve.

SUŠA PRAVI PROBLEM
SA druge strane, međutim, dr Ivan Kuljančić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, navodi kako toplo vreme u februaru može vinogradima da napravi jako velike probleme.
- Ovo je sam kraj faze mirovanja biljaka, pa visoke temperature, ako potraju desetak dana, mogu da dovedu do toga da se biljke "raskale" pre vremena - kaže Kuljančić. - Tada su one vrlo osetljive, daleko osetljivije nego kad su u mirovanju, pa im i minus četiri ili minus pet može mnogo smetati. Vinogradima je jako potrebna vlaga, posebno, kada se ima u vidu da bi ovo mogla da bude treća godina suše zaredom...

 

 

 

Izvor: Novosti