Topla i suva zima preti da ugrozi rod pšenice

Topla i suva zima preti da ugrozi rod pšenice, koja je prošle jeseni zasejana na 543.000 hektara. Mlade biljke bi mogle da imaju ozbiljnih problema u razvoju, ukoliko izostanu padavine. Nedostatak padavina za sada ne ugrožava pšenicu, koja je prošle jeseni zasejana na oko 543.000 hektara. Ukoliko, međutim, period bez snega ili kiše potraje, slažu se stručnjaci i poljoprivrednici, mlade biljke bi mogle da imaju ozbiljnih problema u razvoju, a to bi se, naravno, moglo odraziti i na konačan prinos ove naše najvažnije žitarice.

Polja sa pšenicom, koju je jesenas zasejao na 10 hektara, zabrinuto obilazi i Vlada Radišić, ratar iz Elemira.
- Pšenici izuzetno šteti što nema kiše ili snega, redovno obilazim polje i vidim da uopšte nema vlage - objašnjava Radišić. - Pšenica kasni u razvoju, nedostatak vlage je loš i za onu koja je nikla i za onu koja je super bujna. Klica mora da bude u minusu, klica mora da proklija. Kad se pšenica seje u proleće, radi se veštačko snižavanje temperature da bi se oformio zametak. Ukoliko do kraja januara ne padne ni kap vode, šteta će biti nenadoknadiva. Nažalost, ne možemo da je zalijemo, jer sistemi za navodnjavanje ne rade. Pošto zrnu nedostaje vlaga, biće manje roda. Ne verujem da će rod biti prepolovljen, ali desetak posto manji - sigurno.Dr Novo Pržulj, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratastvo i povrtarstvo, takođe kaže kako bi pšenici padavine, kiša, a posebno sneg, dobrodošle, jer je trenutno "snabdevena" samo površinskom vlagom, u sloju do 20 centimetara.
- Dublji slojevi, međutim, do 60 centimetara, suvi su, a pšenica bi upravo iz njih trebalo da crpi vlagu u najsušnijem delu godine - kaže Pržulj. - Biljke su, srećom, u dobroj kondiciji, čak i ona pšenica koja je kasnije sejana, razvija se solidno, i ima dva ili tri lista, dok se ona, zasejana na vreme, već uveliko bokori.

MALO JEČMA

Ječam je, kako objašnjava dr Novo Pržulj, prošle jeseni zasejan na samo 74.000 hektara. - Ova žitarica je vezana pre svega za ishranu stoke - navodi Pržulj. - Pošto je stočni fond izuzetno mali, samim tim i površine zasejane ječmom se smanjuju...


Pržulj, međutim, napominje, kako je daleko ozbiljniji problem to što je, upravo zbog niskih cena poljoprivredih proizvoda, odnosno, zbog male količine novca na selu, mnogo poljoprivredika sejalo merkantilnu umesto semenske pšenice.

- Nedostatak novca pogodovao je tome da se površine pod pšenicom ne smanjuju, odnosno, da budu za samo dva odsto manje nego lani, ali, u isto vreme, doveo je do toga da se seje merkantilno zrno, koje, samim tim, znači i slabiji rod - kaže Pržulj. - Naravno, zbog toga bi poljoprivredici morali da pripaze na prihranu, odnosno, da obavezno analiziraju zemljište, i da konsultuju savetodavce iz stručnih službi, kako bi dobili solidan rod.

NAJEZDA GLODARA U POMORAVLjU
Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Jagodina, zaduženoj za Pomorvaski okrug, u kom je posejano 14.500 hektara pšenice, takođe, objašnjava da nedostatak vlage i temperature utiču na useve, koji su na vreme posejani i dobro su proklijali.

- Bilo bi odlično da se formira snežni pokrivač, ali čak iako ga uopšte ne bude, to neće biti pogubno - kaže Miladinovićeva. - Sneg je zaštita od niskih temperatura i golomrazice i doprinosi i sadržaju vlage, da se zemlja pripremi za setvu. Na ratarima je da redovno obilaze njive i čuvaju se od glodara, koji su primećeni u velikom broju i, praktično, nanose više štete od nedostatka vlage. Moraju da reaguju protiv glodara i da obavezno prihrane useve od februara! Rano je prognozirati, ali ovo nije elementarna nepogoda i hleba će biti.

 

 

Izvor: Novosti