Moraćemo da uvozimo žito

zito 3

Zbog niske otkupne cene, posejano duplo manje pšenice nego prošle godine. Do sada zasejano samo 350.000 hektara. Za domaće tržište 1,4 milijarde tona.Zbog niske otkupne cene žita Srbija bi, uprkos ovogodišnjem rekordnom rodu, naredne godine mogla da dođe u situaciju da uvozi pšenicu! Prema dosad prikupljenim podacima, ovogodišnja setva je za polovinu manja od lanjske.Naime, ovogodišnji rekordni rod pšenice od tri miliona tona najveći je u poslednjih sto godina. Međutim, zbog niske pšenice seljaci nemaju novca za setvu, pa se procenjuje da je do sada posejano samo 350.000 hektara!

- Za domaće tržište neophodno je godišnje 1,4 miliona tona, što znači da ne samo da nećemo izvoziti, već ćemo doći u situaciju i da uvozimo pšenicu - upozorava Aleksandar Senić, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu. - Država nije adekvatno reagovala. Pšenica je u avgustu otkupljivana za 20 dinara sa PDV, a već sada se prodaje za 21 dinar.
Na raspravi Odbora o budžetskim sredstvima namenjenim poljoprivredi, zaključeno je da su sredstva za poljoprivredu u budžetu za narednu godinu za tri milijarde dinara manja nego za ovu. Ove godine za ovaj sektor bilo je predviđeno 49 milijardi, a ove 45. Više od 90 odsto novca biće dato za subvencije i insvesticije, a veliki deo sredstava očekuje se od bespovratnih evropskih IPA fondova.Nije realno očekivati taj novac, jer nije urađena akreditacija za IPA fondove i, najverovatnije, neće ni biti do kraja naredne godine - kaže Senić. - Država mora da uredi oblasti otkupa, subvencija i robnih rezervi, da se ne bi pojavljivali karteli.
Dujović, član Odbora za poljoprivredu, naglasio je da je toliko rodna godina da se u Smederevu kilogram jabuka prodaje za tri dinara i nema ko da ih otkupi, jer nema dovoljno hladnjača, a uvoznici su već plasirali robu u supermarkete gde se kilogram prodaje od 45 dinara.
Na agrarni budžet reagovala je i Asocijacija poljoprivrednika koji smatraju da će registrovana poljoprivredna gazdinstva naredne godine, kada se ukine carina na uvoz robe, biti prepušena tržištu. Dug države prema poljoprivrednicima iznosi 15 milijardi dinara i veći deo smanjenog agrarnog budžeta biće namenjen isplatama dugova.

PROTIV GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE
Skupštinski Odbor za poljoprivredu je protiv proizvodnje i prometa genetski modifikovanih organizama i smatra da Srbija ne sme da dozvoli ishranu GM proizvodima ni životinja, a pogotovo ne ljudi.
- Naše zakonodavstvo po pitanju GMO treba da se usaglasi sa EU, ali tek u trenutku pristupanja - kaže Senić. - Neophodno je ispitati posledice korišćenja takve hrane. Srbija ne sme da dozvoli ishranu životinja i ljudi GMO, a o proizvodnji i prometu da i ne govorimo.
Zahtev proizvođača hrane okupljenih u PKS da se dozvoli uvoz GM sojine sačme, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da je neophodno je najpre uspostaviti red na tržištu hrane.
- Uspostavljanje reda na tržištu hrane doprineće većoj bezbednosti potrošača i njihovih porodica što je naš primarni cilj - kažu u Ministarstvu. - Promet bilo koje robe ili namirnice koje utiču na zdravlje i život građana mora se odvijati u strogo kontrolisanim uslovima, a proizvodi moraju biti jasno deklarisani, kako bi potrošači mogli sami da naprave izbor pri kupovini.

 

 

 

Izvor: Novosti