Grb potvrđuje kvalitet robe

Futoški kupus, ariljska malina, pirotski ćilim samo neki od 49 proizvoda sa geografskim poreklom. Najčešće je ova roba na meti plagijatora, jer je njihovo ime mamac za kupce. Sremski kulen, rtanjski čaj, svrljiški kačkavalj, futoški sveži i kiseli kupus, ariljska malina, pirotski ćilim i homoljski med samo su neki od 49 proizvoda koji su uspeli da dobiju oznaku geografskog porekla. Pravilnikom Ministarstva poljoprivrede odnedavno je regulisano obeležavanje ovih artikala, pa kvalitet sada garantuje kontrolna markica. Pravo da je nalepe na svoje proizvode imaće samo oni proizvođači koji su ovlašćeni korisnici „brenda“. To znači da svoje proizvode prave na tradicionalan način za koji su dobili oznaku kvaliteta, ali i da su pod kontrolom nadležnih inspekcija.

- Proizvodi koji imaju zaštićeno geografsko poreklo su najčešće na meti plagijatora, zato što se njihovo ime koristi kao mamac za kupce - objašnjava Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu. - Zato je važno da se oni zaštite i da samo ovlašćeni korisnici imaju pravo da stavljaju tu oznaku. Suština je da se i proizvođačima objasni da svi proizvodi moraju stalno imati isti kvalitet. Zlatarski sir, staroplaninski kačkavalj, homoljski kravlji, kozji i ovčiji sir, kao i ostali proizvodi imaju veliki potencijal za razvoj područja na kojima nastaju, a uglavnom se radi o nerazvijenim krajevima naše zemlje.
Naša sagovornica napominje da među 49 registrovanih ima proizvoda za koje nije upisan nijedan ovlašćeni korisnik, kao na primer za užičku pršutu. To ne znači da je nema u prometu, već da ona koja se prodaje na tezgama nije originalna, jer je niko ne proizvodi po elaboratu i pod kontrolom nadležnih inspekcija.

- Sa uvođenjem kontrolnih markica kupci će znati da su samo artikli na koje su one nalepljene pravi, dok su ostali plagijati - tvrdi direktorka Zavoda. - Bez striktne kontrole nema ulaska na evropsko tržište. Samo tri proizvoda, homoljski med, aromatizovano vino - bermet i leskovački domaći ajvar dobili su i međunarodne dozvole za kvalitet po Lisabonskom aranžmanu za zaštitu oznaka porekla i mogu se prodavati u 26 zemalja.

Milan Prostran, agroekonomski analitičar pri PKS, kaže da je Srbija, nažalost, najmanje iskoristila mogućnost da deo svojih proizvoda zaštiti.

- Kasnimo, jer su drugi, poput Hrvata sa svojim vinima, mnogo toga uradili pre nas i uvideli značaj zaštite - ističe Prostran. 

 - Na taj način imate prednost na tržištu, umete da predstavite svoju tradicionalnu proizvodnju, a ako se taj proizvod reklamira i ako se dobro marketinški „pokrije“, sigurno je konkurent, pa može proizvođaču, ali i samom narodu koji se time bavi, obezbediti solidan dohodak.


OBOSTRANA KORIST

Zaštitom geografskog porekla dobijaju i proizvođači i potrošači - tvrdi direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu. - Ovi proizvodi, po pravilu, imaju veću vrednost od ostalih i smatra se da osim što su posebnog porekla, poseduju i vrhunski kvalitet, pa su i kupci spremni da za njih plate više. Zauzvrat, potrošači traže i kvalitet verifikovan kod nadležnih organa. Očekuju da taj proizvod nosi sve karakteristike i da ima kvalitet iznet u elaboratu za zaštitu koji kontroliše nadležno Ministarstvo poljoprivrede.POSTUPAK
DA bi se ustanovila oznaka, potrebno je dostaviti elaborat u kojem je jasno ograničeno područje u kojem se pravi, način proizvodnje i svojstva i kvalitet - objašnjava Branka Totić. - To može uraditi pojedinac, ali i opština ili udruženje. Mi prosleđujemo elaborat Ministarstvu poljoprivrede i kasnije na osnovu njihovog mišljenja dostavljamo rešenje. Posle se sprovodi poseban postupak za ovlašćene korisnike koji će moći da stavljaju to ime na svoje proizvode, ali je uslov da dostave sertifikat da ih prave ma način izložen u elaboratu.

BRESKVE I DŽEMOVI
Mogli bismo da zaštitimo prerađevine od vinogradarske breskve, koja ima specifičan i poseban ukus - smatra Prostran. 
- I neke vrste džemova od šljiva, malina, divljih jagoda, mogla bi, takođe, dobiti znak geografskog porekla. Ništa još nismo uradili ni po pitanju šljivovice. Šljivovica je generički naziv, a to su već iskoristili Italijani u nekim svojim regijama. Moramo da zaštitimo srpsku šljivovicu, koja treba da, pre svega, bude proizvod šljive požegače.

 

Izvor: Novosti