I cena slatkog korena i ugovaranje još vise u vazduhu

Setva šećerne repe je na pragu, a u ovaj posao ratari ulaze s velikom neizvesnošću. Zapravo, mnogi od njih su digli ruke od ove, kako kažu, uzaludne rabote,dok drugi čekaju konkretnije, jasnije ponude šećerana pa da odluče šta im je činiti.

Za sada, barem po onome što se čuje iz industrija šećera, mogu računati na to da će za kilogram slatkog korena dobiti 3,8 do četiri dinara, a preko toga... Nezvanične informacije da su vodeće šećerane podigle otkupnu cenu na više od četiri dinara po kilogramu ipak nisu potvđene.

 – Da bismo imali iole razloga da zasnujemo proizvodnju, cena bi trebalo da bude 4-4,5 dinara. Čak i to je nedovoljno jer ko zna kakva nas godina čeka. Ako bude kao lanjska, ništa nam ne može pomoći. Međutim, problem je u tome što setva počinje, odlaže je samo sneg, a šećerane nisu obnarodovale šta nam zapravo nude. Nema konkretnih ugovora, sve visi u vazduhu, što je nekorektno prema proizvođačima – kaže za „Dnevnik” predsednik UO Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš, dodajući da, po informacijama iz šećerana, dosad nije ugovorena ni polovina površina.
– Samo je jedna šećerana obelodanila koliko je površina ugovorila, ostale to kriju kao zmija noge, što znači da im ti podaci ne idu naruku, a setva bi, da nije snega, već počela. Još uvek nema potpisanih ugovora, još se pregovara, ali su proizvođači veoma nezadovoljni ponuđenom cenom od 3,8 dinara po kilogramu repe – kaže za naš list predsednik Zadružnog saveza Srema Duško Tadić.
On ocenjuje da proizvođači deblji kraj izvače već deceniju jer se njihov kapital zapravo prelio na prerađivače.
– Nije tako samo zbog cene slatkog korena već zbog umanjenih digestija, povećanih nečistoća... Zapravo, problem je u tome što su ratari prinuđeni na to da svoju repu nose na kontrolu u laboratorije šećerana jer nezavisne ne postoje, a to je, s druge strane, posledica nakaradne privatizacije u kojoj proizvođači nisu učestvovali pa, za razliku od evropskih, i ne dele dobit s prerađivačima – kaže Tadić.
Inače, kako je za naš list izjavio upravnik Odeljenja za šećernu repu novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Lazar Kovačev, očekuje se da će šećerna repa u Srbiji ovog proleća biti zasejana na 60.000-65.000 hektara. On podseća na to da je uobičajeno da setva ove kulture kod nas počinje u drugoj dekadi marta, ali da sve to zavisi od razvoja ekoloških uslova.
– U svakom slučaju, ne treba ulaziti u njivu po svaku cenu. Prvo, da bi se setva obavila, zemljište treba da je u takvom stanju da može kvalitetno da se izvede predsetvena priprema. Da bi počela setva šećerne repe, temperatura zemljišta na pet centimetara dubine treba da bude pet-šest stepeni – kazao je Kovačev, podsećajući na to da su optimalni rokovi setve šećerne repe do kraja prve dekade aprila.
Dakle, ima još dovoljno vremena da proizvođači pripreme mehanizaciju i nabave seme i da počnu setvu kada uslovi to dozvole.
Podsetimo i na još jedan problem s kojim se susreću proizvođači šećerne repe. Naime, u prošloj sezoni je ostalo nepovađenog slatkog korena na oko 600 hektara, uglavnom na parcelama gde je ležala voda ili se do njih nije moglo doći ili su prinosi bili toliki da vađenje nije bilo ekonomski isplativo. Nije dobro da repa ostaje na njivama, a najgore je što se to ne dešava prvi put. Najkritičnija je situacija u Banatu.
– Imajući to u vidu, poljoprivrednicima koji za vratom imaju i taj problem, ne bi pomoglo ni da za slatki koren dobiju deset dinara. Njive leže pod vodom i problem se ne rešava godinu dana. Šta rade nadležni, šta rade „Vode Vojvodine”? – pitaju se u Asocijaciji poljoprivrednika Vojvodine.
S. Gluščević - Dnevnik