Spas od gladi je u prehrambenom fondu

Svet će od gladi spasiti prehrambeni fond. Američki eksperti predlažu da se kao uzor uzme  mehanizam žitnog interventnog fonda koji je formiran u Rusiji. Eksperti sve češće govore o tome da će naredna svetska kriza biti prehrambena.

UN ističu da su cene niza namirnica dostigle istorijski maksimum i nastavljaju da rastu. Poskupljuje bukvalno sve - od pšenice od palminog ulja, od kukuruza do soka od pomorandže. Uzroka za takvo naglo poskupljenje ima nekoliko: nepovoljni prirodni uslovi, uvećanje broja stanovnika, značajno uvećanje potrošnje. A posledica je uvek ista - glad.

Američki eksperti su, kako javlja Glas Rusije, analizirali kako se rešava problem osiguranja hrane u raznim zemljama. Na kraju su došli do zaključka da je ruski model - interventni fond - najpersektivniji. Formiranje sličnog fonda će postati faktor stabilizacije, izjavio je rukovodilac Ert Polisti Institjut Lestor Braun.

Svetski prehrambeni fond mogao bi da osigura stabilnost na svetskom tržištu hrane. Kada cene padaju ispod utvrdjenog praga, stabilizacioni fond će kupovati žitarice. Kada cene dostignu vrhunac, žitarice iz fonda će ići na tržište kako bi se izbeglo kolebanje cena.

Mehanizam žitnih intervencija deluje u Rusiji već 10 godina. Odluku o prodaji žitarica iz fonda donosi vlada. Politikom Svetskog prehrambenog fonda treba da se bave sve zainteresovane strane, smatra Lestor Braun.

Politiku fonda bi odredjivao savet direktora.On bi donosio osnovne odluke. U njega bi ušli predstavnici zemalja izvoznika i uvoznika žitarica i svetskih proizvodjača žitarica. Njima je takva saradnja neophodna.To bi bio prilično veliki savet - 15, 18 ili 20 članova. On bi štitio interese i izvoznika i uvoznika žitarica.

U medjuvremenu eksperti prognoziraju smanjenje svetske proizvodnje žitarica. Nema nikakve nade da će površine pod usevima biti uvećane. Tako u Americi više nije ostalo neiskorišćenih poljoprivrednih površina. Nema za sada ni tehnologija koje bi omogućile da se uvećaju prinosi.Zato rešavanje problema hrane ne sme se odlagati za budućnost.

Sada čitav svet bolno reaguje samo na skok cena nafte. Ali ako u slučaju nafte postoji mogućnost da se malo smanji njena potrošnja, potrebe čoveka za hranom se ne mogu smanjiti. A učiniti tako da količina hrane ne pada pod uticajem mnogobrojnih faktora, to se može. I ruski žitni fond je to već dokazao, konstatuje Glas Rusije.

izvor (Tanjug - Ekos)