Svetu preti glad, pala proizvodnja hrane

Da bi se zadovoljile potrebe rastućeg stanovništva, svetska poljoprivredna proizvodnja bi do 2050. godine morala da se poveća za 60 odsto. Međutim, taj rast bi trebalo da se ostvari "na održiviji način" nego dosad, saopštile su Organizacija UN za hranu i poljoprivredu i organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. "Biće to uglavnom pitanje produktivnosti" istakao je direktor OECD-a Anhel Gurija upozoravajući da će povećanje obradivih površina biti skromno.

Gurija je napomenuo da je u pitanju znatan izazov jer su izvori kojima se raspolaže ograničeni, a ljudski rod u prošlosti nije bio preterano pažljiv u obrađivanju zemljišta, tako da se čak četvrtina današnjih poljoprivrednih površina smatra "veoma degradiranim" usled neumerene eksploatacije.

"Ne možemo da povećamo proizvodnju prema modelu iz prošlosti. Moramo da povećamo produktivnost na održiviji način, naročito u zemljama u razvoju i na posedima malih poljoprivrednika" napomenuo je direktor FAO Gracijano da Silva.

Šefovi dve organizacije naglašavaju da će, kao i dosad, najveći rast proizvodnje hrane u nastupajućim decenijama da se ostvaruje u zemljama u razvoju, ali da neće biti tako izrazit kao poslednjih godina.

Najveći potencijal poljoprivrednog rasta će i dalje imati južnoameričke i karipske zemlje, kao i država Podsaharske Afrike. Svetska poljoprivredna proizvodnja je poslednjih decenija rasla stopom od dva odsto godišnje, ali će se narednih godina taj rast usporiti na 1,7 odsto.

Najveći potencijal poljoprivrednog rasta će i dalje imati južnoameričke i karipske zemlje, kao i država Podsaharske Afrike.

Svetska poljoprivredna proizvodnja je poslednjih decenija rasla stopom od dva odsto godišnje, ali će se narednih godina taj rast usporiti na 1,7 odsto.

Uprkos takvom usporavanju, porast proizvodnje hrane bi trebalo da nadmaši demografski rast, pa bi poljoprivredna produkcija po stanovniku Planete trebalo da se povećava za 0,7 odsto godišnje.

U kalkulacijama FAO i OECD-a, međutim, nije uzet u obzir brzi rast na sektoru biogoriva, u globalnoj proizvodnji bioetanola i biodizela.

Direktor FAO ističe činjenicu da je indeks cena hrane ove organizacije u poslednja tri meseca stalno opadao i da je u junu bio za 12 odsto niži nego u istom mesecu 2011.

"Još smo, međutim, suočeni s nestabilnošću. Preliminarni podaci ukazuju da bi indeks cena hrane u narednih nekoliko meseci ponovo mogao da se poveća", upozorio je Da Silva.

On je napomenuo da se za narednih deset godina predviđa opadanje ili stabilizovanje cena hrane u odnosu na tekuće vrednosti.

"Ipak, one bi u proseku bile za 10 do 30 odsto više nego u prethodnoj deceniji", naveo je direktor FAO.

Izvor: Tanjug

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.