Upoznajte Tursku agro ekonomiju

Turska je poluostrvo koje se prostire na dva kontinenta jugoistočoj Evropi (3% površine) i jugozapadnoj Aziji (97%). Na površini od 780,580 km2 živi oko 72.6 miliona stanovnika i godišnje je poseti 28 miliona turista. Od 1999. godine postala je zemlja kandidat za članstvo u EU. Pozicija Turske u pregovorima sa EU je specifična i člansto je pod znakom pitanja, međutim, tokom proteklih dvadesetak godina Turska je uradila brojne reforme koje su ojačale njenu demokratiju i privredu.

U izveštaju evropske komisije se ističe da je Turska mnogo napredovala u odnosu na raniji period u primeni standarda za članstvo. Pored ekonomskih problema Turska ima i nekoliko političkih problema koji otežavaju razvoj Turske. To su problemi oko Kipra, Kurdske manjine i odnosa u regionu.

Posle dve ozbiljne ekonomske krize 2000. i 2001. godine Turska vlada i MMF su donele program ekonomskog oporavka, gde je jedan od osnovnih zadataka bio smanjivanje inflacije, koja je uspešno provođena nekoliko godina (20% 2003., 12% 2004,, 8% 2005). Rezultat reformi je bio značajan, kao i ekonomski rast i povećanje izvoza.

Dodatno približavanje EU i početak pregovora o pridruživanju ohrabrili su uspešne privatizacije i veća ulaganja u Tursku privredu.

Danas je Turska ekonomija po veličini 16. na svetu spoj moderne industrije i trgovine sa tradicionalnom poljoprivredom. Privatni sektor je osnova ekonomije i on beleži veliki rast, dok država i dalje učestvuje u upravljanju osnovnom industrijom, bankarstvom, transportom i komunikacijama. Ipak, Turska ima za cilj da smanji učešće države u ekonomiji i to sprovodi uspešnim privatizacijama u poslednjih nekoliko godina.

Najveći industrijski sektor je tekstilna industrija. Druga dva dominantna sektora su automobilska i elektronska industrija koja polako dostižu tekstilnu, prema vrednosti proizvodnje i izvoza. Usled izvozno orjentisane privrede svetska ekonomska kriza je ostavila posledice i još uvek ometa Tursku privredu i ekonomiju. Najmanje štete pretrpeo je njihov bankarski sistem i finansije, dok je Turska privreda suočena sa smanjenom potrebom za izvozom njihovih proizvoda i globalnim ekonomskim usporavanjem. Dodatno visoki spoljni dug opterećuje privredu.

Turska je među prvih pet proizvođača u svetu po proizvodnji: bibera, čilija, pamuka, krastavaca, spanaća, plavog patlidžana, boranije, lešnika, pistaća, oraha, luka, šećerne repe, paradajza, lubenica i dinja, stonog voća, smokava, maslina, meda i ovčijeg mleka.

Među žitaricama najviše se proizvodi pšenica (oko 17,8 miliona tona), ječam (preko 5.9 miliona tona) kukuruz (oko 4.3 miliona tona). Od industrijskog bilja: šećerna repa, duvan i pamuk. Iako se seju na oko 4% površina povrtarske kulture učestvuju sa preko 19% u ukupnoj vrednosti turske poljoprivrede.

Najvažnije povrće, po proizvedenoj količini, je paradajz, slede krompir, krastavac i luk. Pored toga Turska ima značajne površine pod jabučastim i jezgrastim voćem. Za Tursku je specifično to da je ona najveći proizvođač jezgarastog voća u svetu (lešnika, oraha, badema i drugih srodnih vrsta voća).

Prirodni uslovi pogoduju razvoju stočarske proizvodnje. Međutim, najveći broj gazdinstava ima svega par grla stoke, prvenstveno za sopstvene potrebe. U ovoj grani još uvek dominiraju tradicionalni sistemi uzgajanja (prilično ekstenzivni), siromašna ishrana grla, a veterinarska kontrola nije na zavidnom nivou. Ipak, poslednjih nekoliko godina primetne su tendencije da se proizvođači sve više opredeljuju za intenzivnije sisteme proizvodnje.

U proizvodnji mesa učestvuje preko ¾ goveđe i oko 20% ovčije meso. Proizvodnja mleka u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje učestvuje sa 8,5%. Turska je najveći proizvođač ovčijeg mleka u svetu sa oko 800.000 tona.

Turska poslednjih godina ostvaruje suficit u razmeni poljoprivrednoprehrambenim proizvodima iako je još 2000. godine imala negativan trgovinski saldo (indeks 1.26), a 2009. ima pozitivan (indeks 0.98).

Turska je 2009. godine izvezla robu u vrednosti od 11.2 milijardi Evra. Tokom 2000. godine, Turska je izvozila 480 različitih proizvoda, a tokom 2009. 1,530. U razmeni sa zemljama EU ostavruje suficit od oko 1.5 milijardu EVRA, gde je za period 20072009 prosečan izvoz u EU bio 2,617 miliona EVRA, a uvoz 1.086 miliona EVRA .

Turska je, samo u periodu, 20082009 imala 84 miliona USD stranih direktnih investicija plasiranih u poljoprivredni sektor od strane 778 kompanija.

Učešće ratarskih proizvoda u izvozu Turske mnogo je veće nego u izvozu EU. Slično je i što se tiče voća i povrća. Čak 43% (vrednosno izraženo) ukupnog izvoza Turske poljoprivrede čine voće i povrće, dok je u EU to samo 15%.

Duži niz godina Turska je treći izvoznik voća i povrća u svetu, odmah iza SAD i EU.

Najveći trgovački partner Turske je EU, gde je usmereno 45% poljoprivrednog izvoza. Strukturu poljoprivrednoprehrambenog uvoza možemo okarakterisati kao znatno diverzifikovaniju.

Trećinu poljoprivrednoprehrambenog uvoza čine poluproizvodi i to: tekstilna vlakna, koža, duvan i stočna hrana.

Kao članica STO (Svetska trgovačka Organizacija) Turska je uspela da uskladi svoje carinske stope za poljoprivredne proizvode sa STO i to se sprovodi od 2004. godine. Ipak, Turska poljoprivreda bi mogla da bude mnogo uspešnija i razvijenija.

Usitnjenost parcela (preko 85% poljoprivrednih gazdinstava raspolaže površinom manjom od 10 ha) je jedna od karakteristika Turske poljoprivrede. Upravo ova usitnjenost predstavlja veliki problem u proizvodnom procesu, jer povećava troškove proizvodnje pa samim tim i cene.

Prihodi ljudi angažovanih u poljoprivredi su 40% niži od onih koji rade van ove delatnosti.

Ministarstvo poljoprivrede je uspostavilo cenovnu podršku i to za strna i prosolika žita, duvan, čaj, šećernu repu, suncokret, soju itd. Subvencionišu se inputi za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su: đubrivo, seme i pesticidi. Mere ministarstva za unapređenje poljoprivrede usmerene su i ka poboljšanju stočarstva i to kroz mere koje se odnose na poboljšanje rasnog sastava i obeležavanje stoke.

Usled velikog izvoza voća i povrća, uvodi se sertifikacija ovih proizvoda što im podiže konkurentnost na svetskom tržištu.

Turska agro ekonomija u brojkama

 

Indikatori

Vrednost

Ukupna površina

76.963 miliona ha

Zemljišni resursi (000 ha)

Poljoprivredno – 39,505 / Obradivo 24,888 / oranice i voćnjaci 16,945

Broj poljoprivrednika

15 512 000 (2008.), 15 254 000 (2009).

Broj zaposlenih u poljoprivredi

8 626 000 (2008.), 8 508 000 (2009).

Udeo zaposlenih u ukupnom

oko 33.1%

Ruralno stanovništvo

31.28%

Udeo poljoprivrede u GDP

9%

Uvoz/Izvoz poljoprivrede

Turska je izvezla koliko je uvezla poljoprivrednih proizvoda – oko 8 miljardi USD

Prosečna veličina farme

Ispod 6 ha

Glavne proizvodnje po vrednosti

Mleko, pšenica, paradajs, grožđe, pileće meso

Distribucija vrednosti po sektorima

Biljna poizvodnja 67%, Stočartsvo 33%

 

Pripremio Goran Živkov & team 

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.