Poslovanje sa Rusijom

Leskovac: Povrće ne žele preko granice

Za razliku od ranijih godina kada je makar jedna četvrtina povrća iz leskovačke kotline odlazila u izvoz, prodaja ovih namirnica na inostranim tržištima je simbolična. Posustali su i tradicionalni kupci Rusi, koji su se ove sezone opredelili da povrće uvoze od komšija iz Poljske.

A od Rusa - ništa

Najveći donator Srbije EU, iako većina građana smatra da su to Japan i Rusija. Rusija i Kina nigde na svetu ne daju obilne donacije, već strateški grade komercijalne veze, kaže Predrag Simić.

Pripremite se za poslovanje sa Rusijom

Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije (tada SRJ) potpisan je 28. avgusta 2000. godine radi produbljivanja i unapređenja uzajamne trgovinsko ekonomske saradnje. Prema njemu je veći deo roba je oslobođen carine koja je na srpsku robu pre toga iznosila oko 25 odsto. Srbija je jedina država u Evropi, pored nekih članica Zajednice nezavisnih država (ZND), koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.Sporazum propisuje da se za robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije (koja ima više od 50% sadržaja iz Srbije), u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije, primenjuje carina od 1% kada je namenjena za tržište Rusije.

Rusija: Svaki peti krastavac strani

Moskva -- Rusija će ove godine sakupiti, kao što je i planirano, 85 do 90 miliona tona žitarica, a od toga će izvesti od 20 do 23 miliona tona.Ministarka poljoprivrede Jelena Skrinik je konstatovala da se sada na svetskom tržištu cene drže na prihvatljivom nivou, zato je Rusiji povoljno da prodaje žitarice u inostranstvo.