ISKUSTVO MAĐARSKE - PROIZVODNJA I PRODAJA SOPSTVENIH PROIZVODA GAZDINSTVA

Svaki poljoprivredni proizvođač u Mađarskoj, ukoliko želi da svoje primarne proizvode ili prerađevine tih proizvoda prodaje potrošačima, mora da poseduje važeću, takozvanu Poljoprivrednu legitimaciju - "Őstermelői igazolvány". 

Da bi dobio legitimaciju, poljoprivredni proizvođač/poljoprivredno gazdinstvo treba da se registruje kod Nacionalne Agrarnoekonomske Komore (Nemzeti Agrárgazdasági Kamara) na osnovu Zakona o Mađarskoj komori za agrar, prehrambeno ekonomsku oblast
i za ruralni razvoj (2012. évi CXXVI. Törvény).

Članstvo u komori je obaveza i za organizacije-kompanije koje se bave proizvodnjom ili preradom poljoprivrednih proizvoda. Ukoliko je ovakva organizacija već član neke druge komore, na primer, Veterinarske komore ili Komore za Zaštitu bilja, nije u obavezi da bude i član pomenute komore.

Proizvođačima poljoprivrednih proizvoda i proizvoda izrađenih u okviru domaćinstva se izdaje Poljoprivredna legitimacija na osnovu odredaba Regulative Vlade o
Poljoprivrednim legitimacijama (228/1996. (XII. 26.). Svakom tradicionalnom proizvođaču dodeljuje se jedinstveni registracioni broj. Legitimacija se izdaje na
maksimalno tri godine, a na zahtev poljoprivrednog proizvođača, s tim, da se za svaku godinu posebno izdaje formular - dodatak legitimaciji, u kom se vodi evidencija o prihodima gazdinstva.

Na osnovu Zakona o ličnom dohotku građana (1995. évi CXVII. törvény), svaki poljoprivredni proizvođač i prerađivač u domaćinstvu (u daljem tekstu tradicionalni
Sárkány, H., Kovács, V. proizvođač), je u obavezi da prilikom prodaje proizvoda, kupcu izda priznanicu. Izdavanje priznanice se strogo kontroliše od strane Nacionalne uprave za oporezivanje i carinjenje.

Prihod ispod 600.000 HUF (cca. 2.000,00 EUR) se ne oporezuje. Poljoprivredno gazdinstvo, čiji su članovi supružnici, od kojih je jedno u radnom odnosu kod drugogog poslodavca, ima pravo na dodatni prihod od 600.000 HUF koji se ne oporezuje. Pravo na Poljoprivrednu legitimaciju imaju samo oni članovi domaćinstva koji su u direktnoj rodbinskoj vezi (otac, majka, sin, ćerka) i imaju istu adresu stanovanja.

Ukoliko poljoprivredni proizvođač nema stalno zaposlenje, poljoprivredna proizvodnja se automatski tretira kao glavna delatnost i tada plaća doprinose. Obaveza plaćanja doprinosa odnosi se i na članove gazdinstva koji su upisani na Legitimaciji gazdinstva pri registraciji, a nisu u radnom odnosu (izuzev penzionera). Pravo da prodaju proizvode imaju samo oni članovi gazdinstva koji su upisani u Legitimaciji gazdinstva.

Svake godine tradiocionalni proizvođači moraju prijaviti komori svoje prihode. Predstavnik komore pregledava dodatak legitimaciije i na osnovu visine neto prihoda
određuje naknadu za komoru. Minimalan iznos je 2.000 HUF (cca. 6,5 EUR) koji se plaća ako neto prihod tradiocionalnog proizvođača ne prekorači 600.000 HUF. Prihode proizvođača predstavnik komore kontroliše i kod Nacionalne uprave za oporezivanje i carinjenje (Nemzeti adó- és vámhivatal).

Pravila u vezi prodaje

Prva zakonska regulativa u Mađarskoj koja se odnosi na tradicionalne proizvođače datira iz 2006. godine: Regulativa 14/2006. (II. 16.) o uslovima proizvodnje, prerade i prodaje proizvoda proizvedenih na gazdinstvu. Uzimajući u obzir zahteve potrošača i na inicijativu pedeset i dve nevladine organizacije ova regulativa pod oznakom "52/2010. (IV. 30.)

FVM" je izmenjena 2010. godine.Izdata je još jedna regulativa, koja definiše uslove vezane za proizvodnju i prodju u okvru domaćinstva. Ova regulativa (4/2010. (VII.5.) VM) sadrži detalje u vezi poslovanja tradicionalnih proizvođača.

Regulative se temelje na Zakonu o snabdevačkom lancu hrane i službenom nadzoru u kom je predviđeno objedinjeno osnivanje i organizovanje kontrole lanca ishrane. U uredbi 52/2010 (IV. 30.) FVM predviđena su detaljna pravila koja se odnose na tradicionalne proizvođače. (4/2010. (VII.5.) VM) Tradicionalnim proizvođačima se smatraju ona lica, koja neposredno prodavaju proizvode koje su sami proizveli ili sakupili u krugu od 40 km od mesta gazdinstva. Kupci mogu biti svi potrošači, uključujući maloprodajne i ugostiteljske objekte.

Proizvode biljnog porekla i med, tradicionalni proizvođač ima pravo da prodaje na sopstvenom gazdinstvu, na celoj teritoriji Mađarske na pijacama, vašarima, i na svim odobrenim privremenim mestima za maloprodaju.

Proizvode animalnog porekla tradicionalni proizvođač ima pravo da prodaje na sopstvenom gazdinstvu, u Budimpešti i na pijacama, vašarima, i na svim odobrenim
privremenim mestima za maloprodaju u krugu udaljenom 40 km od mesta gazdinstva.

Proizvođač mora posedovati Veterinarsko uverenje kojim se potvrđuje adekvatno zdravstveno stanje životinja. Pregled mesa od strane nadležnog lica je obavezan, ukoliko se meso ne prodaje direktno sa gazdinstva, nego se njime snabdeva ugostiteljski objekat ili maloprodaja.

Sveže meso mora da potiče od životinja iz sopstvenog stada, da životinje budu zaklane na klanici koja je odobrena od strane nadležnih tela. Ovakvo meso moguće je prodavati isključivo na gazdinstvu. Klanje pilića i kunića može se vršiti i na gazdinstvu, ali je potrebno obavestiti nadležno telo.

Kontrola proizvodnje proizvoda animalnog porekla kao i proizvoda biljnog porekla se vrši na osnovu procene rizika. Prerađivači proizvoda animalnog porekla mogu da očekuju godišnju kontrolu od strane inspekcijskih organa.

Regulativa određuje maksimalne količine proizvoda koje tradicionalni proizvođač može da prodaje. U nastavku izdvajamo primere:
- nedeljno šest, a godišnje maksimalno 72 komada svinja, ovaca, koza - nedeljno maksimalno 200 kokošaka, 100 ćuraka
- može proizvesti nedeljno 70 kg, a godišnje 2600 kg prerađevina od mesa
- nedeljno 200 litara mleka
- godišnje 20 000 kg proizvoda biljnog porekla
- nedeljno 150, a godišnje 5200 kg termički obrađenih proizvoda biljnog porekla.

Tradicionalni proizvođač ima pravo i da pruža usluge i to dimljenje, sušenje, mlevenje mesa, pripremanje hleba, ceđenje ulja, ceđenje i pasterizacija sokova, itd.
Pored obaveznog primenjivanja sistema sledljivosti proizvoda, tradicionalni proizvođači, za prerađevine, moraju izraditi specifikacije proizvoda. Pored toga moraju
voditi ecidenciju o proizvedenoj količini, datumu proizvodnje i o tome gde i koliko je prodato tog proizvoda. Ova evidencija mora da bude na mestu prodaje i čuva se dve godine.

Ukoliko se proizvod prodaje zapakovan, u tom slučaju proizvod mora da je označen deklaracijom. Na deklaraciji pored podataka o imenu tradicionalnog proizvođača, adrese, naziva proizvoda, roka trajanja, temperture skladištenja, ukoliko je to primenjivo i težini, moraju da budu i navedene sve odredbe pravilnika o deklarisanju ukoliko se proizvod prodaje u maloprodajnim objektima. Regulativa određuje i bliže uslove vezane za uslove proizvodnje.

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.