EU i Nemačka daju 3,78 miliona evra za ruralni razvoj Srbije

 Delegacija EU u Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju “GIZ” započeli su danas sprovođenje projekta "Ruralni razvoj - efikasno upravljanje zemljištem", za koji će u naredne tri godine Unija izdvojiti 2,78 miliona evra, a Nemačka još milion evra.
Cilj projekta je da se pomogne državi i lokalnim samoupravama u Srbiji kako da efikasnije upravljaju poljoprivrednim zemljištem, rečeno je na skupu u Centru “Sava”.


Nemačka će finansijski pomoći taj projekat posredstvom Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.Učesnici skupa su naglasili da Srbija mora efikasnije da upravlja poljoprivrednim zemljištem, koje je dosta usitnjeno i rascepkano.
Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević je naveo da je u Srbiji prosečna veličina jedne katastarske parcele 34 ara, a na jugu i jugoistoku zemlje 11 ari, dok je u zemljama EU između 1,3 i 1,5 hektara. Nema preciznih podataka koliko se poljoprivrednog zemljišta u Srbiji vodi kao napušteno, ali neki procene kažu da se godišnje ne obrađuje između 175.000 i 300.000 hektara u Srbiji.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović je istakao da je poljoprivredno zemljište jedno od najvažnijih prirodnih resursa Srbije."Osnovni zadatak je, pre svega, očuvati fond poljoprivrednog zemljišta, sprečiti njegovu degradaciju, njegovo unapređenje kroz izgradnju infrastrukture, ukrupnjavanje parcela i povećavanje poseda poljoprivrednika kako bi poljoprivrednici smanjili troškove proizvodnje", istakao je Golubović.
Srbija je donela Zakon o poljoprivrednom zemljištvu, a jedan od značajnijih problema je, naročito u istočnom i južnom delu, napuštanje poljoprivrednog zemljišta i sela. Napušteno poljoprivredno zemljište bi moglo da se obrađuje i ukoliko bi se primenila najbolja evropska praksa, što je predviđeno projektom "Ruralni razvoj - efikasno upravljanje zemljištem", to zemljište bi godišnje moglo da donese značajne prihode, istakli su predstavnici Delegacije EU u Srbiji, ambasade Nemačke u Beogradu i GIZ - a.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu predviđa donošenje pravilnika o postupku komasacije poljoprivrednog zemljišta, zatim korišćenju napuštenog poljoprivrednog zemljišta i postupku davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.Usitnjenost i rascepkanost jedan su od ozbiljnih uzroka niske efikasnosti srpske poljoprivrede, kazali su oni.
Podaci iz drugih država pokazuju da posle komasacije vrednost poljoprivrednog zemljišta raste na tržištu između 15 i 20 odsto. Procena je da je do 2006. godine u Srbiji sprovedena komasacija oko 1,5 miliona hektara, tako da je preostala površina za komasaciju oko dva miliona hektara.
Jedan od važnijih rezultata projekta biće i izrada Geografskog informacionog sistema koji treba da omogući bolju kontrolu korišćenja i efikasno upravljanje poljoprivrednim zemljištem.
Taj sistem raspolagaće svim mogućim informacijama i podacima o parcelama, kao što su: površina, vlasnik, korisnik ili zakupac, način korišćenja, kultura koja se gaji, pedološke karakteristike zemljišta…
Kroz ovaj EU projekat pripremiće se i zakonom predviđenih pet pravilnika koji treba da regulišu postupak komasacije poljoprivrednog zemljišta, korišćenje napuštenog poljoprivrednog zemljišta i postupak davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Pravilnici će se pripremati uzimajući u obzir najbolju praksu EU i iskustva stečena u pilot opštinama.
Stručnjaci projekta već su obišli opštine: Jagodina, Paraćin, Ražanj, Knjaževac, Negotin, Boljevac, Svrljig, Žitorađa, Kladovo,Vranje, Vladičin Han, Dimitrovgrad, Pirot, Bela Palanka, Vlasotince i Aleksandrovac, koje su zainteresovane za projekat.

Izvor: Tanjug

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.