Poljski model za poljoprivredu

Iako su ozbiljna konkurencija srpskim proizvođačima, poljski poljoprivrednici spremni su da svoja znanja i iskustva podele. Nedavno je grupa čačanskih poljoprivrednika posetila kolege u Potkarpatskom vojvodstvu. Članstvo u Evropskoj uniji Poljska je iskoristila da se razvije i unapredi pre svega poljoprivrednu proizvodnju.

Iako su ozbiljna konkurencija srpskim proizvođačima, tamošnji poljoprivrednici spremni su da svoja znanja i iskustva podele. Nedavno je grupa čačanskih poljoprivrednika posetila kolege u Potkarpatskom vojvodstvu.

Od kada je Poljska članica Unije, sve je više poljoprivrednika u toj zemlji koji koriste subvencije i druge podsticaje.

Uzgajivač krava Ana Serafin kaže da ne postoje subvencije za mleko, i po kravi, već donacije dobijaju za površine, a pošto pripada nerazvijenom području to je oko 200 evra po hektaru.

Osim na direktna davanja, proizvođači imaju pravo na bespovratnu pomoć iz evropskih fondova.

Dodatna prednos je i što su počeli da formiraju grupe proizvođača, pa tako udruženi mogu da računaju na još veća sredstva, ali i na sigurniju prodaju svoje robe.

"Za osnivanje grupe potrebno je najmanje pet članova. Sredstva za proizvodnju nabavljamo jeftinije, jer kupujemo veće količine. Evropska pomoć za grupe je veća nego za pojedince i iznosi i do 70 odsto investicije", rekao je voćar Marijan Šeljiga.

Uzgajivač svinja Lešek Bukovski kaže da u grupi ne brinu za prodaju ili otkup i uvek dobijaju veće cene, nekoliko centi po kilogramu.

Međutim, kako kaže, ako neko ko nije član grupe hoće preko njih da proda robu, plaća proviziju od tri odsto.

Ipak, nije sve tako idealno kako se čini, pogotovo u stočarstvu. I u Poljskoj se, kao i u Srbiji, poslednjih godina broj svinja smanjio.

Direktor fabrike za preradu mesa Mječislav Miazga rekao je prosečna cena svinja 1,3 evra za kilogram, grupama se novac isplaćuje u roku od 7, a pojedinačnim proizvođačima u roku od 14 dana.

Prema njegovim rečima, danas samo polovinu proizvodnje pokrivaju proizvođači iz tog regiona. S druge strane ovce se traže manje, nego što bi uzgajivači hteli. Zato se većina jaganjaca izvozi.

"Na žalost u poljskoj jagnjetina nije popularna. Ovde postoji klanica, ali je otkup ovaca sve manji, jer nema dovoljno tražnje. Prošle godine cene su bile i tri evra za kilogram žive vage. Ali, prosek je oko 2 evra", kaže Renata Kozdemba, uzgajivač ovaca.

Ratar Rišar Stanjecki kaže da je zadovoljan prinosima, ali je profitabilnost sve manja.

"Planiram da počnem da se bavim jeftinijim žitaricama, jer da bih na primer dobio prinos kukuruza od 10 tona po hektaru moram da uložim oko 700 evra. Kad je loše veme, uloženo se teško vraća, a o dobitku nema ni govora", rekao je Stanjecki.

Novac iz evropskih fondova grupe obično koriste za izgradnju savremenih skladišta. A lakše dobijaju i kredite, mada, kažu, ima osnova da uslovi budu još povoljniji.

Direktor grupe proizvođača žitarica Jan Jančura kaže da nema problema sa garancijom, jer su pod hipotekom objekti koji su izgrađeni.

"Ipak, mislim da je kamatna stopa previsoka. Poslednji kredit koji smo uzeli je na 12 godina sa kamatom od sedam odsto", naveo je Jančura.

Iako je novac bitan za unapređenje proizvodnje, poljoprivrednici u Srbiji ne treba da sede skrštenih ruku. Pre nego što se evropski fondovi otvore i za njih bilo bi dobro da se udruže i tako spremno dočekaju pomoć.

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.