Kakvi propisi EU čekaju srpskog seljaka?

NOVI SAD - Glavna karakteristika srpske poljoprivrede je proizvodnja kvalitetne hrane i EU od Srbije neće tražiti da se toga odrekne, već samo da se pridržava određenih propisa u procesu proizvodnje, rečeno je danas na debati na Novosadskom sajmu organizovanoj u sklopu obeležavanja "50 godina zajedničke evropske politike u oblasti poljoprivrede".

"Nećemo vas, propisima EU, terati da proizvodite krastavce određene veličine i oblika, ali će ti uslovi propisivati pre svega investicije u zaštitu životne sredine", kazao je ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio.

Ambasador Francuske je dodao da EU zna "da je srpski paradajz ukusan i da od Srbije neće tražiti da proizvodi paradajiz bez ukusa, već samo da se pridržava nekih propisa u procesu proizvodnje".

Direktor za međunarodne odnose i proširenje u okviru Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije Džon Klark je, govoreći o novim pravcima evropske politike u oblasti poljoprivrede, istakao da su za Srbiju interesantne mere koje pospešuju učešće mladih ljudi i stručnjaka u poljoprivrednu, a pre svega u organsku proizvodnju.

"Poljoprivrednici će, od 2014. godine, dobijati podršku zavisno od korišćenja projekata za zaštitu životne sredine i od količine organske proizvodnje", rekao je Klark.

Prema njegovim rečima, EU želi da poruči Srbiji da je jako bitno da se održi kontrola poljoprivredne proizvodnje.

On je kazao da je svim poljoprivrednicima potrebno da znaju srednjoročni, ako ne i dugoročni plan poljoprivredne politike, a ne da se, kako je rekao, ta politika menja od izbora do izbora.

Usklađivanje propisa Srbije i EU je proces za koji je potrebno određeno vreme, kazao je Klark navodeći da zna da Srbija želi i da će učiniti sve da to vreme skrati kako bi što pre pristupila EU.

Ministar poljoprivrede Dušan Petrović rekao je da će Srbija učiniti sve da usaglasi svoje propise sa propisima EU u oblasti poljoprivrede, napominjujući da je učinjeno dosta na stvaranju zakonskih regulativa koje našim institucijama olakšavaju prihvatanje svih novina koje stižu iz EU.

Ističući da je dobro što danas iz prve ruke možemo čuti o planovima poljoprivredne politike EU u narednom periodu, Petrović je rekao da Srbija mnogo ulaže u veterinarske i druge institucije i da smo u tom pogledu već dostigli zavidan nivo.

"Za Srbiju je suštinski bitno da oko 800.000 porodica ima neke prihode od poljoprivrede, a 400.000 živi isključivo od nje", rekao je Petrović.

"Ministarstvo poljoprivrede dosta napora ulaže u pronalaženje profitabilnih delatnosti za poljoprivrednike sa malim posedima", rekao je Petrović, dodajući da se sa poseda površine od 0,5 do dva hektara mogu ostvariti značajni prihodi posebno od proizvodnje povrća.

Ministar je, takođe, kazao da će se pomoći poljoprivrednicima koji imaju velike posede tako što će im se pružati pomoć u delu plasmana robe koju proizvode.

Petrović je još jednom ponovio da Srbija planira da uđe u veliki investicioni projekat navodnjavanja, vredan pet milijardi evra.

On je naglasio da je sada u Srbiji pod zalivnim sistemima svega 170.000 od ukupno 4,2 miliona hektara obradivih površina, po čemu je Srbija na nezavidnom trećem mestu od pozadi, odnosno samo dve države u Evropi imaju manji procenat obradivih površina pod zalivnim sistemima.

Petrović je kazao da je realno očekivati da će taj projekat biti gotov za četiri godine.

Debati su prisustvovali i šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer i ambasador Italije u Srbije Armando Varikio.

Tanjug

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.