Seme - izvor života

setva

Kvalitet i poreklo semena je od izuzetnog značaja u organskoj proizvodnji. Seme treba da je organski gajeno i da potiče iz kraja u kome se nalazi povrtnjak. Tada će uz sve ostale mere,prinos povrća i njegov kvalitet biti onakav kakav očekujemo.Ako koristimo seme iz starih zaliha obratićemo pažnju na njegovu klijavost. Naime,klijavost semena je ograničena i često zavisi od uslova čuvanja.Ukoliko niste sigurni u kvalitet vašeg semena možete napraviti probu.

Na stakleni tanjir stavite komadić filter-papira koji ste dobro navlažili. Za to može poslužitii pamučna vata ili mekši papir. Na navlaženi materijal staviti deset semenki. Tanjir staviti na toplo mesto, stalno održavajući vlažnost. Klijavost kod kvalitetnog semena trebalo bi da iznosi oko 75%, odnosno 7-8 semenki bi na filter-papiru trebalo daproklija. Ukoliko ih isklija i 50%, to je još uvek zadovoljavajuće, pa isprobano seme može da se koristi.  


Dezinfekcija semena

Semena iz organske proizvodnje se ne tretiraju fungicidima, stoga je od izuzetnog značaja dezinfikovati seme pre setve. Dezinfekciju možemo sprovesti potapanjem semena u fermentisani ekstrakt koprive ili jak čaj od kamilice u kojima se seme potapa oko 30 minuta. Kao sredstvo za dezinfekciju koristi se i rastvor kalijum permanganata kao i podgrevanje semena na temperaturi od 50 stepeni.

Pospešivanje klijavosti

Kako je ubiranje ranih plodova, pogotovou proleće kada je malo zeleniša, jedan od ciljeva gajenja, na nekoliko načina možemo pospešiti klijanje semena i skratiti vreme koje je potrebno da seme prirodno nabubri u zemljištu i isklija. Da bismo ubrzali klijavost semena možemo koristiti najrazličitije metode:

• Podgrevanje semena krastavaca, lubenice,dinje, crnog luka i paradajza na temperaturii do 50°C, uz stalno mešanje u tokutri sata (postepeno povećavati temperaturu).

• Kvašenje se primenjuje za sve vrste povrća.Seme se kvasi toplom vodom (25°C).Seme se stavlja u vrećice i potapa u vodu ili mlaki rastvor prirodnih bioregulatora uz povremeno vađenje dok ne nabubri.

• Naklijavanje se obavlja između dva sloja dobro nakvašene tkanine i pri temperaturi oko 25°C. Seme se redovno vlaži i povremeno meša radi obezbeđivanja dovoljne količine kiseonika za klijanje. Kada se na pet procenata od svih semenki pojavi klica,seme se može sejati.Na pospešivanje klijavosti semena utiču i niske temperature, a primenjuju se i metode fizičkog oštećivanja semenjače.

 

Setva

Dubina setve određena je veličinom semena.Krupnozrna semena imaju tikve,pasulj, grašak, lubenice, krastavci, dinje,spanać, blitva, paštrnjak, cvekle i one se seju na dubinu od 3-4cm.Srednje krupna semena imaju kupusnjače, paprika, paradajz,crni luk i seju se na dubinu od 2-3cm, a sitna semena imaju zelen i salate i njih sejati u plitke redove ili posuti po zemlji i blago utisnuti ili povaljati kako bi bila prekrivena tankim slojem zemlje. Ova semena se seju na 0,5-1cm dubine.Povrće se seje u redove na rastojanju 15-50 cm u zavisnosti od vrste. Uzanom motikom izvući red, a zatim zaliti središnji deo kanala pazeći da se ne ovlaže stranice.Posejati seme po vlažnoj liniji vodeći računa da ne bude previše gusto. Blago ih utisnuti koristeći baštenske grabulje. Potom prekriti seme suvom, lakom zemljom. Na ovaj način biljka dobro napreduje, jer u dubini zemljišta seme ima dovoljno vlage za nicanje, a izdanci suvu, rastresitu zemlju za probijanje do svetla.Sitno seme (šargarepa, peršun, mak...) trebai zmešati sa sitnim peskom radi ravnomernijeg zasejavanja.Razlikujemo povrće koje sejemo direktno u leju i ono za koje proizvodimo rasad sa ili bez pikiranja. Direktno sejemo: salate,šargarepu, peršun, paškanat, crni i beli luk,grašak, pasulje, boraniju, rotkvice, rotkve,cveklu, bundeve, crni koren, lobodu, čičak.Kada grašak, kupus, rotkvice i rotkve imaju optimalne uslove za rast, niču za 4-6 dana.Krastavci, tikvice, salate, spanać i paradajz niču za 5-8 dana, više vremena treba dinji,pasulju i cvekli, 7-10 dana, lubenicama dve nedelje, zelen, luk i paprika trebaju do18 dana dok najviše treba celeru, skoro 20 dana.

Klijavost nekih najčešće gajenih vrsta povrća:

• 1-2 god: kukuruz-šećerac, praziluk, vlašac;

• 2-3 god: šargarepa, crveni luk, peršun;

• 3-4 god: salate, spanać i endivija;

• 4-5 god: kupus, radič, rotkvice, evekla, paradajz;

• 5-6 god: boranija, grašak, pasulj, krastavci, tikvice, dinje, celer.

 Proizvodnja rasada

Rasad se proizvodi za kupusnjače, paradajz,papriku, salatu, praziluk, krastavac,tikvice, srebrnjak. Povrće dobijeno sađenjem rasada pristiže za berbu mesec-dva ranije. U zaštićenom prostoru, za dobijanje rasada, seme se seje na svakih 7 do 10 dana kako bi povrće pristizalo za berbu u dužem vremenskom periodu. Takođe, i na otvorenom se preporučuje setva na svakih 7-10 dana.Seme za proizvodnju rasada obavezno dezinfikovati,a iznikli rasad štititi.Zemlja za proizvodnju rasada mora biti iz organske proizvodnje kao i ostali sastojci za pravljenje supstrata.Rasad se može gajiti kao rani, srednjeranii kasni, može se sejati u bilo koju pliću posudu sa probušenim dnom koju imamo na rasploganju, a najčešće se koristi kontejnerski rasad iz semena sejanog u kontejnere,saksije, čaše od jogurta itd.Za manju proizvodnju rasada i kasnije povrća za ranu potrošnju za potrebe domaćinstva može se napraviti klasična topla leja. Za zagrevanje leja koristi se topao,svež stajnjak, po mogućstvu konjski kojim mora biti dobro sabijen. Preko toplog stajnjaka stavlja se smeša napravljena od komposta, baštenske zemlje i peska u odnosu 3:2:1. Smeša treba da je pre unošenjau toplu leju dezinfikovana. Setva se obavlja tek kada je zemljišna smeša zagrejana.Rasad treba da je čvrst, zdrav, sa 4-5 formiranih listića i sa ožiljenim, razgranatim korenom. Ukoliko je rasad mlad, sporije će se razvijati gornji delovi biljke, a ukoliko prestari, koren će se sporije razvijati i biljka će dobijati manje hrane.Veče pre vađenja biljaka za rasađivanje, rasad se dobro zalije. Uslov da se rasad dobro primi jeste vađenje korenovog sistema zajedno sa zemljom kojom je oblepljen.Obavezno je zalivanje po rasađivanju, a poželjno je svaku biljku posebno prekriti kupama od novinske hartije, lončarskim ili plastičnim saksijama. Na taj način se nežne, neprilagođenje biljke, štite od jake sunčeve svetlosti, toplote i isparavanja. Posle 24 sata možemo skinuti hartiju ili saksije u večernjim časovima, kako bi se biljke u toku noći prilagodile spoljnim uslovima.Ako želimo da sprečimo šok koje one doživljavaju prilikom rasađivanja, možemo od novinske hartije napraviti kupe.Pri prozvodnji rasada primenjuje se i pikiranje koje doprinosi boljem ožiljavanju mladice i primenjuje se kada biljka potera prvi i drugi pravi list. Rasađivanjem biljčica na veći razmak ili u veće kontejnere jača se rasad i omogućava im optimalan rast. Rasad se pred vađenje “kali”, tj. biljke se postepeno prilagođavaju spoljašnjim uticajima i temperaturi otvaranjem stranica zaštićenog prostora.Zemlja pre setve treba da je oceđena, prosušena i zagrejana. Ukoliko su leje tokom zime bile prekrivene slamom ili drugim materijalom, grabuljama skloniti malč sa strane i ostaviti zemlju nepokrivenu da se zagreje.Mart je idealno vreme za setvu na otvorenom zeleni, salata, rotkvica, graška i sađenje lukova. Prilikom planiranja voditi računa o plodoredu i mešovitoj setvi i sadnji.

Najava seminara - MART

Više o organskoj proizvodnji i agrotehničkim merama, gajenju povrća, ishrani i zaštiti možete saznati na seminarima koje udruženje organizuje svakog meseca.Raspored seminara za mart:

Osnovni seminar  I - 9.mart 2013.

 Napredni seminar   I deo - 23.mart 2013.

Napredni seminar   II deo - 6.april 2013.

Seminari se održavaju subotom u prostorijama Udruženja za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organica” u “Domaćem dućanu” na pijaci Zeleni venac.Seminar vodi Snežana Ognjenović. Više informacija možete dobiti na tel. 065 855 69 69 ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. News br. 24

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.