Srbija bez organizovane proizvodnje komposta

U Srbiji ne postoji organizovana proizvodnja komposta, organskog djubriva koje nastaje obradom organskog otpada, iako svaki stanovnik u proseku dnevno proizvede kilogram djubreta, od čega skoro polovinu čini biorazgradivi otpad koji završava na deponijama.

Kompostiranje se, kao ekološki, ali i ekonomski isplativ proces upravljanja otpadom, u svetu primenjuje decenijama. Od organskog otpada uz pomoć mikroorganizama, dobija se proizvod koji poboljšava kvalitet vode i zemljišta, ali i smanjuje i količinu djubreta na deponijama.

Za kompost, bogat azotom i ugljenikom, najčešće se koristi kuhinjski otpad poput ostataka voća i povrća, ljuske jajeta, taloga kafe i kesica čaja, ostataka hleba i slično, kao i baštenski, šumski i poljoprivredni biljni otpad i piljevina.

Član Upravnog odbora Srbijašuma i šumarski inženjer Vladimir Marjanović kazao je da je u Srbiji kompostiranje još uvek stvar entuzijazma pojedinaca, bez sistematskih i zakonskih rešenja koja bi omogućila i podstakla njegovu proizvodnju i bez ozbiljne edukacije mladih o njegovoj važnosti.

"Kompostiranje omogućava smanjenje korišćenja veštačkih djubriva u poljoprivredi, a za državu predstavlja i dodatnu uštedu jer i do 30 odsto smanjuje količinu otpada iz domaćinstva koji treba da se odvozi na deponije", rekao je Marjanović Beti i naveo da bi razvoj kompostiranja omogućio i otvaranje novih radnih mesta.

Marjanović je dodao da u Srbiji oko 50 odsto otpada na deponijama čini organski otpad koji bi nakon primarne separacije u domaćinstvima, institucijama i industriji mogao da se kompostira, što bi povoljno uticalo i na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. On je istakao da "kompost poboljšava strukturu, teksturu zemljišta, a dodavanjem komposta zemljištu sprečava se erozija, poboljšava njegova plodnost i stimuliše razvoj zdravog korena biljke".

Kompost, kako je naveo Marjanović, najčešće koriste poljoprivredni proizvodjači, rasadnici, baštovani, komunalna preduzeća koja se bave zelenilom, pejzažne arhitekte, a onaj lošijeg kvaliteta koristi se u melioraciji, za pravljenje nasipa i na šumskim goletima.

"Šume su najvažniji neiskorišćeni resurs za kompostiranje u Srbiji, a naročito su pogodne zbog tla nezagadjenog hemikalijama, koje se inače nalaze u kompostu od sakupljenog biljnog otpada sa poljoprivrednog zemljišta. Prednost je u tome što šumski kompost može da bude dobra osnova za organsku proizvodnju hrane", istakao je on.

Marjanović je kazao da u Srbiji "ne postoji inventar količina sirovina pogodnih za kompostiranje", ali je dodao da postoje procene da bi u Srbiji za dalju preradu, pa i kompostiranje, godišnje moglo da se koristiti oko 70.000 kubnih metara šumske biomase.

"Drveni otpad u Srbiji se sada ne koristi za proizvodnju komposta, jer u zemlji ne postoji odgovarajuća tehnologija i oprema za sakupljanje tih ostataka koja bi istovremeno omogućila ekonomsku isplativost", rekao je on i dodao da problem predstavlja i nedovoljna izgradjenost šumskih puteva kojih ima upola manje od optimalnog broja.

Marjanović je naveo da je u Srbiji bilo pokušaja da se na državnom nivou počne sa edukacijom u oblasti kompostiranja, pa su tako JP Srbijašume pre dve godine sa Fondom za zaštitu životne sredine sklopile ugovor za izradu 600 kompostera koji su predati lokalnim samoupravama, ali se, kako je kazao, na tome stalo. Prema njegovim rečima, predloženo je i da Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) sa jvanim preduzećima Srbijašume, Ada Ciganlija i Gradsko zelenilo Beograd počne sa organizovanim kompostiranjem, i skoro sav kompost upotrebi PKB kao zamenu za veštačko djubrivo, ali se odgovor još čeka.

Marjanović smatra da bi o kompostiranju u Srbiji trebalo da se uči u osnovnim i srednjim školama, kao i da se počne sa sistematskom edukacijom poljoprivrednika, koji bi kompostere za svoje potrebe mogli da naprave od materijala koje imaju, odnosno uz mala ulaganja. Za izradu manjih kompostera mogu se koristiti plastične kese, stare automobilske gume i burad, stari sanduci, žice i drvene letve.

Član UO Srbijašuma je kazao da je to preduzeće na planini Bobiji kod Valjeva 2009. uradilo pilot projekat kompostiranja koji je podrazumevao izradu kompostišta za koja su kao materijal korištili šumski otpad, a koji su kasnije upotrebljavali poljoprivrednici iz okoline.

Marjanović je kazao da je uradjen i predlog projekta obrazovnog centra za kompostiranje i korišćenje ostalih šumskih resursa za proizvodnju električne energije, ali i gljiva, šumskog semena, plodova, lekovitog bilja na planini Bobija, koji bi, kao i u drugim zemljama gde postoje takvi centri, omogućio svim zainteresovanima teoretsku i praktičnu obuku.

Prema njegovim rečima, takav centar sa smeštajnim kapacitetima, pratećom opremom i prilaznim putem koštao bi oko milion evra, ali još uvek nema zainteresovanih ni državnih ni privatnih investitora koji bi uložili u njegovu izgradnju.

U Srbiji je bilo još pokušaja proizvodnje komposta i učenja o kompostu u pojedinim školama i vrtićima, a od lokalnih samuprava najviše je učinila Subotica kroz projekat "Subotica zna šta je kompostiranje" u okviru koga su gradjani, uz edukaciju o kompostiranju, dobili i kompostere.

Kompost za svoje potrebe proizvode i pojedina srpska komunalna preduzeća koja održavaju zelenilo, poput Zelenila Beograd koje kompost koristi u rasadnicima, a nekoliko firmi proizvodi specijalnu vrstu komposta koja se koristi za uzgajanje pečuraka. Istovremeno, u Evropi deset godina funkcioniše Evropska mreža za kompost (ECN) koja promoviše i podržava kompostiranje i kao deo borbe protiv klimatskih promena.

Članovi te mreže su ministarstva država članica EU, fakulteti i agencije koji se bave zaštitom životne sredine, nevladine organizacije i firme koje proizvode kompost.

Prema podacima Eurostata, u EU se prosečno godišnje kompostira oko 17 odsto komunalnog otpada. Stručnjaci podsećaju da vinogradari u Francuskoj decenijama koriste kompost kako bi poboljšali kvalitet vina, dok u Engleskoj deca u školama uče o tome kakao da pravilno kompostiraju.

Pilot projekat kompostiranja u dve atinske opštine počeo je krajem prošle godine, bez obzira na veliku ekonomsku krizu, u njega je uključeno oko 6.000 gradjana i uloženo više od 1,3 miliona evra. U Grčkoj se nadaju da će nakon toga moći da uspostave infrastrukturu kako bi kompostiranje mogli da primene u većim razmerama.

Kompostiranje je deo svakodnevice i u drugim zemljama sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) na primer postoji Savet za kompost koji obrazuje o kompostiranju i propagira taj postupak kao bitan za ekonomski razvoj zemlje, kao i za zaštitu životne sredine. Mnogi gradovi u SAD su zabranili odlaganje organskog i baštenskog otpada na deponije, a gradjani koji kompostiraju ili predaju organski otpad na kompostiranje imaju manje troškove za zbinjavanje otpada.

Kompostiranje se propagira ne samo u školama i domaćinstvima, već su proizvodnju komposta aktivno uključene javne institucije i ugostiteljski objekti koji proizvode organski otpad. Sa načinom na koji se kompostira u SAD, upoznali su se pre nekliko meseci i predstavnici srpske mreže nevladinih organizacija

"Zelena inicijativa" koji su prilikom studijskog putovanja imali priliku da posete i dve firme u državi Vermont koje se bave proizvodnjom komposta. Cilj posete, koja je uključivala i obilazak deponija i fabrika koje se bave preradom djubreta, bio je da se upoznaju sa najefikasnijim načinom upravljanja otpadom, a svoja iskustva o kompostiranju već su počeli da prenose gradjanima Srbije kroz kampanju "Oplaneti se. Recikliraj".

*izvor: www.beta.rs

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.