Slovačka podržava razvoj organske poljoprivrede u Srbiji

Intenzifikacija poljoprivredne proizvodnje je obeležila drugu polovinu 20. veka. Bila je to era primene ogromnih količina agrohemikalija pri tretiranju poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednih kultura, i to sa jedinim ciljem: proizvesti što više hrane. Zaboravljalo se na kvalitet hrane, aspekt životne sredine se nije uzimao u obzir.

 

Slovačka podržava razvoj organske poljoprivrede u Srbiji

Agrohemikalije su, kako im i samo ime govori, materije od kojih su, uglavnom hemijski, proizvedena veštačka đubriva, kao i široka lepeza pesticida, koji delotvorno uništavaju štetočine, korov ali ,,zahvaljujući“ svom hemijsko-toksičnom karakteru, uništavaju i korisne životinje, narušavaju ravnotežu u prirodi formiranu u beskrajno dugim vekovima.

 Priroda je oko nas, daje nam hranu, a zauzvrat zaslužuje da se brinemo za njen opstanak, mi koji živimo zahvalujući njoj. Šta treba uraditi ne bi li zemlja i cela priroda oko nas bila u stanju da nas i naše unuke i njihove unuke prehrani i omogući uslove za opstanak? Odgovor, koji se u današnje vreme često ponavlja glasi: pokrenuti poljoprivrednu proizvodnju po sistemu organske proizvodnje.

Ovim putem Srbija već odavno korača.

Srbija proizvodi poljoprivredne proizvode ORGANSKOG kvaliteta, koji je već stekao puno pristalica širom zemlje. Upravo je susret velike srpske ORGANSKE porodice, koja je diskutovala o mnoštvu novih aspekata, podsticaja i pristupa u realizaciji organske proizvodnje u poljoprivredi, stilu života, seoskom turizmu, za Julijanu Šloserovu (Juliana Schlosserová), koja dolazi iz kompetentnog slovačkog organa za organsku proizvodnju, bio pravi doživljaj.

Reč je o atmosferi koja se stvorila na 1. Međunarodnom Forumu o organskoj proizvodnji, septembra 2009. godine, koji su organizovali entuzijasti organske poljoprivrede iz Selenče, Vojvodina (Srbija) pod vođstvom Jozefa Gašparovskog. Slovačka je u to vreme već bila zemlja članica EU i još joj je u svežem sećanju ostao put kojim je morala preći u organskoj proizvodnji prilikom pridruživanja – bio je to put sa mnogim preprekama, koji je Slovačka, pod vođstvom kompletnog državnog rukovodstva, uspešno savladala i uspešno se uvrstila među iskusne države Evrope, gde je respektovan njen profesionalni nivo. Slovačka je postala zemlja članica Evropske unije 1. maja 2004.

Vreme od održavanja MeđunarodnogForuma o organskoj poljoprivredi u Selenči je proticalo. U Slovačkoj je prvobitna ideja o pomoći Srbiji prerasla u spremnost da se prenesu na srpski narod iskustva, know-how, kao i znanja iz oblasti organske proizvodnje, i tako Srbiji približi sistem harmonizovan od strane Evropske unije u oblasti proizvodnje poljoprivrednih proizvoda ORGANSKOG kvaliteta i prenesu iskustva proživljena na sopstvenoj koži.

Posle izrade projekta, koji je uspešno prošao na konkursu Ministarstva inostranih poslova Republike Slovačke, u oktobru 2009. su počele da se realizuju aktivnosti u okviru izgrađivanja sistema organske proizvodnje, harmonizovanog od strane Evropske unije, u Srbiji. Treba još napomenuti i to da je projekat SlovakAid SAMRS (Slovačka agencija za međunarodnu razvojnu pomoć) Ministarstva inostranih poslova Republike Slovačke finansiran isključivo iz sredstava budžeta Republike Slovačke.

Projektni partner iz Srbije, na njegovom početku, bila je prof. Dr. Mirjana Milošević, sada državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Od juna 2011. projektni partner iz Srbije je direktor Direkcije nacionalnih referentnih laboratorija sa sedištem u Zemunu iz Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Dr. Uroš Ungurović.

Menadžer projekta je istovremeno i njegov autor Julijana Šloserova (Juliana Schlosserová), direktorka ,,Odbora životne sredine i organske poljoprivrede Centralnog zavoda za kontrolu i testiranja u poljoprivredi“, iz Bratislave. Upravo ovaj državni zavod je kompetentan organ za organsku proizvodnju u zemlji članici EU, Slovačkoj.

Projekat razvojne pomoći Republike Slovačke SAMRS/2009/02/23 je namenjen izgrađivanju kompleksnog sistema organske poljoprivredne proizvodnje, koji primenjuje evropske standarde u uslovima Republike Srbije. Projekat uključuje elemente Evropske unije u sistem organske proizvodnje u Srbiji. Obuhvata široku i profesionalno složenu oblast sistema organske poljoprivredne proizvodnje specijalnog ORGANSKOG kvaliteta, koji štiti sve segmente životne sredine, proizvodi bezbednu hranu i pozitivno utiče na zdravlje potrošača i, na posletku ali ne manje važno, na zdravlje i dobrobit životinja.

Namere i ciljeve projekta Republike Slovačke je moguće sažeti u nekoliko sledećih osnovnih oblasti:

Odredba državnog kompetentnog organa za organsku proizvodnju u poljoprivredi u Republici Srbiji na osnovu standarda EU. Znači radi se o osnivanju državnog profesionalnog organa, koji će biti odgovoran za sistem u organskoj proizvodnji u Srbiji, kao i za profesionalno izvršavanje obaveza pojedinih elemenata organske proizvodnje u Srbiji.

Značajan segment delatnosti kompetentnog organa za organsku proizvodnju je i autorizacija privatnih kontrolnih organa za izvršavanje kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji. Kontrolni organi moraju da ispunjavaju konkretno i jasno definisane uslove, koje će proceniti personal kompetentnog organa za organsku proizvodnju i, u slučaju ispunjenja standarda i uslova, ovim kontrolnim organima će izdati autorizaciju. Autorizovani kontrolni organi zatim potpadaju pod nadzor onog, ko im je izdao autorizaciju, znači kompetentnog organa za organsku proizvodnju.

Sistem mora biti jasan, i na svim nivoima mora ispunjavati niz uslova i standarda. Nadzor kompetentnog organa za organsku proizvodnju se vrši na osnovu nekoliko metoda profesionalno, objektivno i efektivno, da bi kompetentni organ, kao odgovoran organ države, mogao da ima garanciju u autorizovanim delatnostima, koje je moguće objediniti u dve oblasti: vršenje kontrole poštovanja principa i pravila organske proizvodnje od strane organskih proizvođača i, posledično izdavanje sertifikata za one proizvode, koji su bili proizvedeni u skladu sa principima i pravilima organske proizvodnje.

Obuka zaposlenih u Odeljenju organske proizvodnje u Zemunu, u Direkciji nacionalnih referentnih laboratorija Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije za izvršavanje zadataka i obaveza određenih pravnim okvirom u oblasti organske poljoprivredne proizvodnje, odvijala se na više nivoa: u Srbiji i u Slovačkoj.

U okviru aktivnosti obučavanja sa personalom Odeljenja organske proizvodnje podeljena su ne samo teorijska već i bogata praktična iskustva personala slovačkog kompetentnog organa za organsku proizvodnju, naročito od strane zaposlenih u ,,Odboru životne sredine i organske poljoprivrede Centralnog zavoda za kontrolu i testiranja u poljoprivredi“ iz Bratislave (skraćno: „ÚKSÚP“).

Diskutovalo se dugo, primeri su se proveravali u praksi, izmenjivana su gledišta, obavljane stručne konsultacije po pitanju postojećeg sistema u Srbiji i realnog izvršavanja zadataka i obaveza kompetentnog organa iz Srbije, u skladu sa standardima prava EU. Izraz „kompetentan organ za organsku proizvodnju“ je, po terminologiji EU, izraz za najviši državni profesionalni organ u oblasti organske proizvodnje, čiji zametak se u Srbiji nalazi u Odeljenju organske proizvodnje u Zemunu, u Direkciji nacionalnih referentnih laboratorija Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Odeljenje ekološke proizvodnje je osnovano u septembru 2010. u skladu sa članom 8 srpskog Zakona o organskoj proizvodnji, od maja 2010. Trenutno, za personal Odeljenja organske proizvodnje Republike Srbije, još uvej traje obuka od strane eksperata iz Slovačke i kontrolne aktivnosti menadžera projekta na temu odobranih profesionalnih oblasti i tematskih celina.

Slovački projekat iz oblasti organske proizvodnje se nadalje fokusira i na primenu prava EU za oblast organske proizvodnje u srpsko pravo. Republika Srbija u ovoj izuzetno teškoj oblasti mora da ima viši cilj: primenjivanje harmonizovanog pravnog okvira EU u oblasti organske proizvodnje, koji će u budućnosti pomoći Srbiji u integracionim procesima ka Evropskoj uniji.

Ovde takođe važnu ulogu igra iskustvo Republike Slovačke. Slovačka je obradila tri teksta pravnih propisa o organskoj proizvodnji harmonizovana od strane EU: Zakon i dva Pravilnika. Tekst ,,Predloga zakona o organskoj proizvodnji“ je Slovačka obradila i predala srpskoj strani krajem 2009. godine, na žalost u procesu odobravanja je bio promenjen u: ,,Text zakona o organskoj proizvodnji“, koji je bio objavljen u maju 2010 u ,,Službenom glasniku Republike Srbije.

“ Slovačka je predložila tekst Pravilnika, sa pravilima organske proizvodnje, u decembru 2009., koji je Slovačka prethodno preradila nadovezujući se na izmenjen tekst zakona iz maja 2010. Pravilnik je bio objavljen u julu 2011. Slovačka je takođe srpskim partnerima predala i tekst Pravilnika za uvoz proizvoda organske proizvodnje u Srbiju. Ovaj pravni dokument je trenutno u procesu donošenja. Srpska strana će da sačuva svoje opštevažeće specifičnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i specifičnosti u oblasti organske proizvodnje, već postojeće u Srbiji.

Naravo, da je ovde izražen aspekt EU, naročito kod onih, čiji zadaci i obaveze imaju uticaj i izvan teritorije Srbije. U okviru projekta se radi o inkorporaciji elemenata evropskog pravnog okvira, koji se odnosi na sistem organske proizvodnje, kao i njenih principa i detaljnih pravila, i to u celom dijapazonu, po pitanju terminologije, obima delovanja pravnih propisa, organa i organizacija zainteresovanih za sistem organske proizvodnje, precizne specifikacije položaja, zadataka, odgovornosti i obaveza pojedinih organa i organizacija organske proizvodnje u Srbiji, autorizacije kontrolnih organizacija, vršenja kontrole i nadzora, autorizacije celog niza neorganskih ulaza u organsku proizvodnju, obeležavanja proizvoda, razmene informacija i tako dalje.

Navedeni obim je potrebno primeniti na ceo obim organske poljoprivredne proizvodnje: to praktično znači od primarne poljoprivredne proizvodnje kod organskog proizvođača, preko prerade i proizvodnje organske hrane, organske stočne hrane, organskog semena, do skladištenja i obeležavanja. Harmonizovan pravni okvir od strane EU za organsku proizvodnju u Srbiji će obezbediti praktično izvođenje organske proizvodnje u Srbiji na nivou koji je akvivalentan EU.

Značajan aspekt projekta u oblasti pomoći organskoj proizvodnji u Srbiji je predstavljalo osnivanje domaćih funkcionalnih kontrolnih organizacija, koje će biti sposobne da izvršavaju kontrole svih tipova organskih proizvođača i da procenjuju da li u o kojoj meri se poštuju pravila organske proizvodnje. Posle izvršene profesionalne kontrolne delatnosti izdaju se sertifikati ekoloških proizvoda, koje su prozveli registrovani srpski organski proizvođači a kontrolisali su ih domaće kontrolne kuće.

Projekat je uvažio i činjenicu da se u Srbiju uvoze organski proizvodi, pa je za kontrolu te delatnosti obučio personal srpskih kontrolnih kuća. Srpska strana je odredila dve domaće kontrolne kuće za projektne aktivnosti: ,,Organic Control System, doo“ Subotica („OCS“) i ,,Evrocert doo“ Beograd. Personal obe domaće kontrolne kuće je pokazao ogromno interesovanje za inkorporaciju elemenata EU ne samo u njihov svakodnevni profesionalni rad, već i u sisteme upavljanja kvalitetom. oBuke su izvođene u Srbiji i u Slovačkoj, i to ne samo na teorijskom već i na praktičnom nivou: primeri na terenu, rad pod kontrolom, samostalna praktična primena znanja, diskusije, provera znanja kroz diskusiju i konsultacije, koje je organizovao menadžer projekta.

Predavači su bili vrsni eksperti iz slovačke autorizovane kontrolne kuće, kao i iz oblasti praktične realizacije standarda sistema upravljanja kvalitetom na nivou EU. Domaće kontrolne kuće ,,Organic Control System, doo“ („OCS“) i ,,Evrocert doo“ su svoj rad sa uspehom uskladili za zahtevima euvopskih standarda upravljanja sistemom kvaliteta EN 45 011 i ISO 17 020. Ocenjivanje je izvršila potpisnica Evropske akreditacije Slovačka nacionalna akreditaciona služba ( „SNAS“) iz Bratislave.

Ocenjivanje je izvršeno u sedištu kontrolnih kuća, kao i na terenu, za vreme letnjih meseci 2011 godine. Visoki profesionalni nivo domaćih kontrolnih kuća ,,Evrocert, doo“ Beograd i ,,Organic Control System, doo“ Subotica („OCS“), duboko razumevanje elemenata kvaliteta i njihovo svakodnevno korišćenje u u praksi prilikom izvršavanja kontrola i izdavanja sertifikata ORAGNSKOG kvaliteta od strane personala ovih kuća svedoče o tome, da je Srbija učvrstila svoju poziciju u zrelim stručnim krugovima u oblasti organskej proizvodnje, i to na nivou EU i po međunarodnim merilima

Sistem organske proizvodnje iziskuje i dopunske aktivnosti, za koji garanciju daju nevladine organizacije, koje svojim aktivnostima dopunjuju sistem pružanja informacija širokoj javnosti odnosno užim grupama zaiteresovanih. U Srbiji postoji aktivan elemenat, savez, koji fukcioniše na profesionalnom nivou pod imenom ,,Serbia Organica“, koji je na predlog srpske strane dobijao pozive da učestvuje u projektnim aktivnostima. ,,Serbia Organica“ se pokazala kao izrazito efektivan i naročito živ elemenat sistema srpske organske proizvodnje, kojoj je sudbina proizvodnje zdrave hrane i funkcionalan sistem organske proizvodnje u Srbiji, izgrađen na čvrstim i jasno definisanim temeljima, na prvom mestu, što i primenjuje u svojim aktivnostima usmerenim ka razvoju organske proizvodnje u Srbiji.

Republika Srbija je zemlja izrazitih ekonomskih potencijala u poljoprivrednoj proizvodnji. Relativno visoki deo stanovništva živi od poljoprivredne proizvodnje, što će u budućnosti predstavljati značajan uslov za održivi razvoj sela i samodovoljnost u snabdevanju stanovništva domaćom, srpskom hranom. Srbija je zemlja, koja neprestano razvija svoju naučnu i stručnu bazu, koja takodje predstavlja jedan od stubova održivog razvoja poljoprivredne proizvodnje, i to na višem nivou, primenjujući moderne i efektivne pristupe u primarnoj proizvodnji i preradi biljnih i životinjskih proizvoda.

,,Kvalitet srpskih poljoprivrednih proizvoda“, njhova ,,zdravstvena ispravnost i bezbednost“ predstavljaju tematski milje, koji je već odomaćen u srpskom jeziku. Srpski potrošač ima mogućnost bogatog izbora iz širokog dijapazona domaćih prehrambenih proizvoda, koji se prodaju u brojnim prehrambenim prodavnicama, omiljenim organskim zelenim pijacama, mirisnim pekarama, kojih ima na svakom koraku, u malim, prijatnim restoranima koji u ponudi imaju tradicionalna jela, ili ponude srpske zdrave hrane u specijalizovanim prodavnicama.

,,Prodaja sa dvorišta“ lokalnih proizvoda (često je reč o regionalnim specijalitetima) uvek predstavlja jednu od živih aktivnosti srpskog sela, koja je neodvojiva od razvoja seoskog turizma, koji doprinosi razvoju života na selu. U suštini, svi nabrojani aspekti spadaju u aspekte poljoprivredne proizvodnje, računajući i proizvodnju hrane ORGANSKOG kvaliteta.

Izvor: Agroservis

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.