Organska hrana u senci konvencionalne

Svega oko 3.500 hektara obradivih površina u Srbiji koristi se za organsku proizvodnju, mada ona pruža velike mogućnosti za dobru zaradu i na domaćem i na inostranom tržištu.

Organska hrana u senci konvencionalne

Mada u našoj zemlji postoje veoma dobri preduslovi za organsku proizvodnju, malo je poljoprivrednika koji na svojim njivama i u voćnjacima ne koriste hemijska zaštitna sredstva i pesticide. Prema zvaničnim podacima, na osnovu izdatih sertifikata, svega 0,3 procenta obradivih površina u Srbiji, što čini oko 3.500 hektara, koristi se za organsku proizvodnju, a od toga najviše u Vojvodini, konkretno na području Bačke.

Kao najveći proizvodjač i preradjivač ekološki čistog povrća i voća u ovom kraju ističe se Kompanija „Zdravo organik“ u Selenči kod Bača, koja ima i veliki broj kooperanata sa područja Srbije. Ova firma slovi i kao jedna od najsavremenijih za preradu voća i povrća u regionu, sa velikim iskorakom na tržište Europske unije, Amerike i Japana.

– Svake godine povećavamo proizvodnju sa naših njiva i sa parcela kopoeranata. Sa nama mogu da saradjuju svi oni koji se odluče za uzgajanja povrća i voća po strogo kontrolisanim uslovima i standardima proizvodnje. „Zdravo Organik“ je kompanija koja preradjuje isključivo sirovinu sa područija Srbije i proizvodi hranu bez dodavanja bilo kakvih aroma, boja i konzervansa.– kaže generalni direktor Zoran Barjaktarović, i dodaje da se strategija razvoja preduzeća zasniva na potražnja za organskim proizvodima u svetu.

Prema rečima Svetislava Mušikića, direktora Zemljoradničke zadruge „Zadrugar“ u Vrbasu, medju manjim poljoprivrednim gazdinstvima se u poslednje vreme budi interesovanje za organsku hranu, ali pri tom se suočavaju i sa mnogo teškoća u pogledu plasmana, pošto su ti proizvodi skuplji za 30 do 50 odsto.

– U trci za većim prinosima zapostavlja se kvalitet, koriste se razne hemikalije, pa ispada da proizvodnja zdrave hrane nekako ostaje u senci pesticida. Problem je i što se na našem tržištu ne retko iznosi povrće i voće, navodno organsko, ali se ne proizvodi po standardima. To pravi veliku štetu svima koji se na tržištu pojavljuju sa pravim organskim proizvodima - ističe Mušikić i podseća na propis po kome je, da bi neko mogao da počne da se bavi ovom vrstom proizvodnje povrća potrebno da se zemljište prethodno tri godine proverava na prisustvo pesticida.

Domaćinstvo Vlade Vozara u Kisaču više od dve decenije, na bezmalo trideset hektara, proizvodi i do 60 vrsta povrća „bez grama hemikalija, sve čisto prirodno“, sa godišnjim ulaganjima i do 150 hiljada evra.

– Mada zahteva velika ulaganja i dosta živog rada, unosan je ovo posao. Sve što proizvedemo odmah prodamo na pijacama u Novom Sadu i drugim vojvodjanskim gradovima, kao i velikim marketima. Imamo mogućnosti i za izvoz u Madjarsku, Slovačku, Češku, kao i na tržišta nekadašnjih jugoslovenskih republika – navodi Vlada Vozar.

Ileš Fišteš iz Srbobrana je donedavno imao deset sertifikovanih hektara i od proletos je proširio proizvodnju organske hrane za još dva hektara. Zadovoljan je, veli, ovim poslom i već nekoliko godina na veliko prodaje začinsku papriku u Madjarsku, a voće povrće i ratarske kulture, posredstvom trgovinskih kuća, izvozi u zemalje EU.

– To su i dalje male količine, a mogli bismo mnogo više da proizvodimo kada bi bilo dovoljno para za ulaganje. Država je ove godine namenila 20 miliona dinara kao podsticaj za proizvodnju organski zdrave hrane, a to je duplo više nego za konvencionalnu proizvodnju, ali još se ne zna da li ćemo dobiti dvesta, trista ili petsto evra po hektaru – kaže Ileš Fišteš i podvlači da organska proizvodnja hrane mora biti strogo kontrolisana i bazirana na ekološkim principima, „da u prvi plan stavlja zdravlje ljudi, da poštuje zakone prirode“, a paorima koji se bave njome da obezbedi sigurnu i stabilnu egzistenciju.

Petko Koprivica

Izvor: Politika

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.