Organska poljoprivreda u Srbiji

Organski proizvedeno voće i povrće u Evropskoj uniji naši ratari mogu lako da prodaju, ali se u Vojvodini premalo ljudi bavi poljoprivredom bez hemijskih zaštitnih sredstava i pesticida. U celoj Srbiji ova vrsta proizvodnje još u začetku i svega 0,3 odsto poljoprivrednih površina je pod organskim proizvodima. Država je ove godine za subvencije organskoj proizvodnji namenila 20 miliona dinara, duplo više nego za konvencionalnu proizvodnju.

Organska poljoprivreda u Srbiji

Zahvaljujući Udruženju “Teras” u Subotici su prvo napravljeni projekti za organsku proizvodnju hrane. “Organic control system” je prva kuća u Srbiji koja je počela da izdaje sertifikate za organske proizvode, a Josip Mamužić iz Ljutova je prvi u Srbiji dobio međunarodni sertifikat za organsku proizvodnju.

- Trudimo se da organsku hranu uvedemo u vrtiće. U Srbiji se organska hrana pravi na oko 3.500 hektara, a u Subotici i okolini 20 proizvođača se opredelilo za ovaj način proizvodnje - kaže Snježana Mitrović, projekt menadžer “Terasa”.

Josip Mamužić iz Ljutova je donedavno imao 19 sertifikovanih hektara i nedavno je organsku proizvodnju proširio na još 1,7 hektara. Mamužić već nekoliko godina izvozi začinsku papriku u Mađarsku, a voće, povrće i ratarske kulture izvozi na tržište Evropske unije.

- To su i dalje male količine. Subvencije bi nam mnogo značile, ali ulagači bi morali da znaju da se uložen novac vraća kasnije - kaže Mamužić.

Proizvođači organske hrane znaju da je država za njih izdvojila 20 miliona dinara, ali još uvek ne znaju da li će dobiti od 350, ili 500 evra po hektaru.

Ako su u Subotici prvi počeli da se bave proizvodnjom organske hrane, u Selenči kod Bača najviše je hektara sa proizvodima bez pesticida i hemijske zaštite.

“Zdravo organik“ iz Selenče organsku hranu proizvodi na 400 hektara, a od poljoprivrednika najuspešniji je Vlada Vozar iz Kisača sa 20 hektara.

- Svake godine povećavamo proizvodnju sa naših njiva i sa parcela koperanata. Sa nama mogu sarađivati samo oni koji se odluče za tradicionalni način uzgajanja proizvoda, a na našim parcelama svaki proizvod dobija sertifikat i tu odstupanja nema - rekao je Zdenko Kolar, direktor marketinga „Zdravo organik” iz Selenče.

Vlada Vozar iz Kisača je među najvećim proizvođačima organskog povrća među ratarima. Zadovoljan je, ali žali što kod nas tržište nije organizovano pa mnogo vremena gubi prodajući po pijacama Novog Sada i Beograda.

- U malim mestima nema kupaca pa odlazimo u veće gradove gde više cene naše proizvode, a ima i ljudi koji mogu da ih plate. Govori se da svaki naš organski proizvod može u EU, ali još uvek nije tako - kaže Vozar.

Poljoprivrednik iz Bečeja Zoltan Berkeš proizvodi organsku hranu na 10 hektara. Želi da proširi proizvodnju, ali to neće moći bez pomoći države. Berkeš proizvodi organsku pšenicu, ne prska voćnjake kako bi dobio med organskog porekla. Robu izvozi na holandsko i austrijsko tržište.

- Kod nas se polako budi interesovanje za organsku hranu, ali ima mnogo teškoća jer je ta hrana skuplja za 20 do 40 odsto od konvecionalne proizvodnje. Problem je što na našem tržištu postoji roba koja je navodno organska, ali se ne proizvodi prema standardima. Ti proizvodi prave veliku štetu proizvođačima koji se na tržištu pojavljuju sa pravim organskim proizvodima - kaže Berkeš.

Najveći proizvođač organskih proizvoda u zrenjaninskom ataru je “Žitohem”, koji ima sopstveni organski voćnjak. Deo proizvoda se prodaje u sirovom obliku, a deo suši. Među malim proizvođačima poznat je bračni par Voja i Goca Šokšić iz Taraša, koji na dva hektara proizvode sertifikovan luk, krompir, šargarepu, cveklu, kupus i druge povrtarske kulture. Robu plasiraju u Novom Sadu i Beogradu i dobro im ide.

Vladimir Pinćir, agronom iz Apatina, dobio je 26 medalja i dva šampionska pehara za proizvodnju biološke hrane. Koristi “kemira” đubrivo iz Finske za koje kaže da je bolje od stajnjaka. Za oplodnju u plasteniku koristi uvozne bumbare.

- Na tržištu ima i ucena. Da bi vas neka veletrgovinska kuća prihvatila deo proizvoda morate pokloniti, kako bi oborili cenu - kaže Pinćir.

Tezge za organsko

Opštinska Poljoprivredna služba u Vrbasu organizovala predavanje o organskoj poizvodnji hrane, ali zainteresovanih još nema.

- Uzgajivači strepe da neće imati gde da plasiraju svoje proizvode. Planiramo da na lokalnim pijacama odvojimo tezge na kojima će se prodavati isključivo organski uzgajane namirnice - kaže Gorana Pejović, člana Opštinskog veća Vrbasa.

Izvor: Blic

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.