HITNO POČETI SA IMPLEMENTACIOM IPARD PROGRAMA

Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima o članstvu u EU ocenjeno je da su u poglavljima 11 i 12, koja se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj, odnosno bezbednost hrane, ostala nerešena mnoga pitanja, između ostalog i uspostavljanje sistema za realizaciju IPARD programa, bezbednost hrane, upotreba pesticida, zakon o GMO...

-U narednom periodu Srbija treba da preduzme sve potrebne korake da popuni zahtev kako bi joj se odobrio budžet za IPARD II program.

To uključuje i alokaciju adekvatnih resursa i jačanje kapaciteta svih IPARD tela i poboljšanje implementirane procedure – navodi se u Izveštaju Evropske komisije, koji je uručen premijeru Aleksandru Vučiću, a koji je je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport trebalo prekjuče da predstavi u srpskom parlamentu.

Dodaje se da je zahtev za odobravanje budžeta za IPARD 2014-2020. podnet u decembru 2015. godine, međutim, ukazuje se da postoji nekoliko ključnih problema, uključujući i problem zapošljavanja u institucijama koje će sprovoditi ovaj program.

-Srbija hitno treba da reši goruće probleme da bi bila u poziciji da krene napred u implementaciji IPARD programa – navodi se u izveštaju u koji je Agrosmart imao uvid.

Takođe, potrebno je da usvoji i prosledi primenu akcionog plana koji se odnosi na poljoprivredu i ruralni razvoj. Ostalo je, dodaje se, da se usvoji i Nacionalni program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2016-2020. godina, a kako se navodi u izveštaju, usaglašavanje sa evropskim politikama zahteva i dalju harmonizaciju direktnih plaćanja.

Uz podsećanje na to da je uspostavljena radna grupa za sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN) ocenjeno je da je izostalo definisanje formalnih institucionalnih odgovornosti za ovaj sistem i usvajanje pravilnika koji se na to odnose.

-Srbija još treba da počne da razvija integrisan sistem kontrole plaćanja (IACS) da bi se pripremila za rukovođenje i kontrolisanje plaćanja u poljoprivredi.

Neophodno je fokusirati se na usvajanje pravne baze, identifikovanje odgovornosti učesnika i razvijanje sistema identifikacije parcela (LPIS), kao i poljoprivrednog registra – navodi se u izveštaju.

Dodaje se da treba da se usvoji i plan za razvoj organske proizvodnje i ocenjuje da su površine pod ovim kulturama porasle na oko 15.000 hektara, što je 0,4 odsto ukupnih poljoprivrednih površina.

Navodi se da nije bilo napretka u prethodnom periodu kada je reč o pitanjima bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i nacionalne referentne laboratorije, te da usvajanjem nacionalnog plana sve to treba unaprediti.

Dodaje se da laboratorija za kontrolu mleka u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji nije još operativna i kadrovski osposobljena.

Podseća se da je dozvoljen nivo aflatoksina u mleku povećan pet puta i nije više u saglasnosti sa EU.

U izveštaju se Komisija osvrće i na pitanje vakcinacije svinja protiv kuge navodeći da nije bilo slučajeva te bolesti, te na minulu raširenu pojavu bolesti kvrgave kože goveda.

Podseća na to da se mora usvojiti legalni okvir za održivu primenu pesticida, kao i nacionalni plan za smanjenje rizika i uticaja pesticida.

Ocenjuje se da nije bilo pomaka u usaglašavanju zakona o GMO sa politikama EU, što je preduslov za ulazak Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

S. Gluščević

Izvor: Agrosmart

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.