Ko ostaje bez ručka u porodičnoj firmi

Porodica Radun pre dve decenije nije ni sanjala da će im prezime postati brend para vredan.– Mnogi brakovi su „pukli” kada im je posao ušao u spavaću sobu.

Kad su devedesetih godina Slobodan i Smilja Radun osnovali zajedničko preduzeće verovatno nisu ni slutili da će posle skoro dve decenije, kako im se posao uselio i u spavaću sobu – njihovo prezime postati para vredno i da će moći da objave da su postali regionalni lideri u proizvodnji sokova. Slobodan Radun verovatno tada nije mogao ni da sanja da će pred gomilom novinara u Beogradu saopštiti da je „operacijom” preuzimanja slovenačkog „Fruktala” rukovodio njegov sin Bojan, izvršni direktor kompanije, a da mu je u tome pomogla sestra Ana, finansijska direktorka u preduzeću.

– To je bio njen prvi zadatak u porodičnoj firmi. Uspešno je položila test – kaže ponosni otac Slobodan i iskreno dodaje da zna da bude veoma teško kad se posao preseli u kuću, jer je i najstarija ćerka, takođe, angažovana u porodičnom biznisu.

U takvoj situaciji ponekad je skoro nemoguće napraviti razliku između dnevne sobe i kancelarije, a gotovo obavezan začin za porodični ručak postaje rasprava o nekom poslovnom problemu.

Kako to izgleda u praksi, vrlo dobro zna i Ružica Todorović, supruga Mirka Todorovića, osnivača konfekcije „Todor” iz Vrnjačke banje. Njen suprug vrlo često kaže da je njoj najteže, jer joj muž, sin i ćerka rade u istoj firmi.

– Kad Vladimir i ja nedeljom krenemo na tenis, ona nas upozori da treba poslovne obaveze za ponedeljak da podelimo pre nego što jedan od nas dvojice izgubi. Jer, kad se vratimo sa tenisa, obično ne razgovaramo – kaže Mirko Todorović i priznaje da je vrlo često znao da sina u firmi natovari dodatnim poslovima, ako ga je prethodne večeri pobedio u tenisu.

Šalu na stranu, Mirko je veliki zagovornik ideje da su porodični poslovi zapravo i najuspešniji.

– Ne idemo džabe u poslastičarnicu u kojoj je sin naučio zanat od oca. Još je i bolje ako je i deda recept za pravljenje baklava predao svom sinu. Domaćinske firme su najuspešnije, bez obzira na to da li je reč o sajdžijskoj radnji ili proizvodnji odeće – kaže Todorović.

On je i ranije isticao da mu je san da svojoj deci umesto velikog računa u banci u nasledstvo ostavi „Todora”. Priznaje da je to nedavno i učinio kad mu se sin oženio.

– U nedelju je bila svadba. Ja sam se već u ponedeljak odrekao vlasničkog udela u firmi. Da se brat i sestra sutra ne bi svađali, ne daj bože, svakome sam dao ono što mu pripada – iskren je Todorović.

U Agenciji za privredne registre, kao vlasnik 50 odsto „Todora”, upisana je Mirkova supruga Ružica, dok sin Vladimir i ćerka Olgica imaju po 25 odsto učešća u kompaniji.

Šta ste vi sada u firmi, pitali smo Mirka.

– Ništa. Samo savetnik – nasmejao se osnivač „Todora”.

U šali prepričava kako su se on i sin vrlo često sukobljavali i oko tradicionalnog i modernijeg načina upravljanja kompanijom.

– Sećam se kako je jednom došao kod mene i rekao da moramo da diversifikujemo poslovanje. Pitao sam ga da mi to prevede na srpski. A onda mi je on objasnio da to znači da ne možemo samo da se bavimo odećom, nego moramo i nekim drugim poslovima. Tako smo i napravili ekskurziju u hotelijerstvo i tim delom posla se uglavnom bavi moja kćerka Olgica. Ispostavilo se da je sin pravilno posavetovao oca – kaže Todorović.

Kako izgleda kad radnu knjižicu popunjavaju mama i tata najbolje zna Đorđe Knežević, koji u „Modusu” radi kao prevodilac i asistent računovođe. Đorđe u šali kaže da je jednom, kao mali, kad roditelji nisu hteli da mu kupe ono što je želeo, pretio mami i tati kako će sakupiti potpise radnika, osnovati sindikat i smeniti ih. Danas iskreno priznaje da se na poslu bolje slaže sa majkom. Sa tatom obično deli isto mišljenje o tome šta im je poslovni cilj, ali vrlo često znaju da se sukobe oko sredstva kojim se do tog cilja stiže. Kao diplomirani ekonomista vrlo dobro zna da nije baš najbolje kad se u porodičnim firmama posao donese kući.

– Obično smo umorni kad dođemo sa posla, ali ponekad je nemoguće neke teme iz firme zaobići za stolom – kaže Đorđe.

Pre nego što smo ga pozvali telefonom, razgovarali smo sa Milanom, njegovim ocem. Pet minuta Đorđev telefon bio je zauzet. Pitali smo ga da li ga je to tata „brifovao” šta da kaže novinarima. Đorđe iskreno priznaje da ga je „šef” zvao, ali da mu je rekao da kaže „onako kako jeste”.

Sa druge strane, Milan ističe kako nije preterano srećan što cela njegova porodica radi u „Modusu”. Prepričava i to kako njegov sin Đorđe vrlo često zna da kaže kako je po zanimanju „sin Milana Kneževića” što je najteži posao na svetu.

Dodaje i to da zna bar deset parova, koji su se razveli, jer im se posao uselio u spavaću sobu. S obzirom na to da je njegova supruga Slavica i direktorka „Modusa”, pitali smo Milana kako je uspeo da napravi balans između poslovnog i privatnog života. Upravo tako što je ženi poverio da rukovodi firmom, kroz smeh kaže naš sagovornik. Interesovalo nas je da li mu ponekad supruga servira zagoreli ručak ako je nešto naljuti na poslu.

– Kad muž i žena rade u istoj firmi tu obično ručka nema. Supruga tad organizuje poslovne ručkove – kazao je Milan.

Anica Telesković

Politika

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.