Srpski kajmak osvaja Ameriku

Ako postoji gurmanski raj, on se prošle nedelje mogao videti (i okusiti) u najvećem konferencijskom centru američke prestonice. Pod njegovim je svodovima, na prostoru od 30.000 kvadratnih metara, svoje specijalitete za oči, nos i nepca, izložilo 2.400 proizvođača iz svih krajeva sveta.

Srpski kajmak osvaja Ameriku

Ovaj najveći sajam đakonija na severnoj polovini američkog kontinenta, nije bio za široku publiku, već samo za profesionalce iz esnafa prehrambenih specijaliteta.

Svoj štand, među kompanijama iz 80 zemalja, imao je i jedan naš proizvođač - Mlekara Šabac, deo koncerna Farmakom.

U proseku, Amerikanci iz svojih budžeta za hranu, prema statistici Severnoameričkog udruženja proizvođača prehrambenih specijaliteta, četvrtinu troše upravo za ovakve gurmanluke. Promet koji se ostvari u ovoj kategoriji, prošle godine je premašio 70 milijardi dolara.

Veliki kolač. Može li neku mrvicu da uknjiži i naša prehrambena industrija, konkretno šabačke mlekadžije, bilo je prvo pitanje inžinjeru Vojislavu Živanoviću, direktoru za investicije i razvoj novih tržišta.

"Veoma smo zainteresovani za američko tržište”, kaže, i sa dosta samopouzdanja, obrazlaže uverenje kako Mlekara Šabac ima robu koja ovde može da se proda.

"Izabrali smo jednog distributera u Čikagu, dobili smo sve potrebne sertifikate i već izvozimo. Naš pristup je ’korak po korak’ - robu prvo ponuditi onima koji znaju šta je feta i šta je kajmak, pa smo zato krenuli od Čikaga, pošto je tamo najviše ljudi ne samo iz Srbije, nego i sa Balkana. Posle toga, slede pregovori sa velikim lancima”, kaže direktor mlekare Živanović.

Kaže, zatim, da su sa dva takva lanca razgovarali prošle godine i da se stiglo do faze testiranja proizvoda. Napominje i da je svestan da je američko tržište veoma probirljivo i da nije dovoljno, čak ni „među našima”, robu prodavati samo na „zavičajnim” osnovama. Važniji od toga su kvalitet i cena.

Kad je o prvom reč, on kaže da to nije problem, jer Mlekara Šabac svoj proizvodni program gradi na prirodnim sirovinama, bez aditiva i bilo kojih drugih primesa u mleku. Ovo drugo – „pošto seko mleko” – takođe nije razlog za glavobolju.

„Uklapamo se sa cenom koju već dajemo za rusko i tržišta bivšeg Sovjetskog Saveza, tako da nismo u poziciji nekih drugih kompanija koje ovde dolaze sa računicom da će u početku da gube. Pošto treba platiti dug transport i carinu, od pomoći su svakako i državne subvencije, pošto je hrana strateški proizvod Srbije. Na nama je da se izborimo za opstanak na ovom tržištu”, kaže direktor Živanović.

Izvor: Politika

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.