Poljoprivreda budućnosti i klimatske promene

Ljudska populacija je nastavila da raste i procenjuje se da će do 2050. godine dostići čak 9 milijarde ljudi, što premašuje kapacitete trenutne svetske proizvodnje, kao i sirovinskih zaliha.

Osnovni zadatak poljoprivrede u budućnosti je da razvije svoje kapacitete kako bi prehranila našu planetu. Taj zadatak sam po sebi je dovoljno težak, ali postavljaju se i drugi zahtevi na koje poljoprivrednici moraju odgovoriti.

Prema sadašnjim istraživanjima poljoprivreda, kao industrijska grana, spada u dosta velike zagađivače životne sredine. Kako bi sačuvali našu planetu, ceo koncept tehnologije proizvodnje treba da se promeni i prilagodi novonastaloj situaciji i potrebama društva.

Zapravo, u ekološkom domenu, najveći zadatak poljoprivrede je da drastično smanji emisiju gasova staklene bašte zbog nastalih klimatskih promena. Toliko se puno priča o klimatskim promenama i gasovima staklene bašte, pa hajde da vidimo šta naučnici misle o tome:

Klimatske promene su pre svega prirodni deo dinamike naše planete. Promene u klimi se dešavaju više od hiljadu godina i nastaviće da se dešavaju i u budućnosti. Treba ipak razlikovati dva termina, promenljivo vreme koje predstavlja privremene klimatske ekstreme na nekom području, od klimatskih promena koje se se odnose na dug vremenski period (više od 30 godina).

Gasovi staklene bašte kao što su ugljen-dioksid, metan, oksidi azota se ispuštaju u atmosferu tokom prirodnih procesa i regulišu globalni klimatski sistem. Ovi gasovi su neophodni, jer bez njih bi Zemlja bila hladnija čak za 30˚C nego što je sada! Ipak, ubrzani rast ljudske populacije, industrijski razvoj koji je počeo još od 18. veka, doveo je do povećavanja ispuštanja ovih gasova u atmosferu, nego što bi se to desilo prirodni putem.

Ova pojava utiče na sposobnosti planete da sama reguliše globalnu temperaturu i kao posledica toga je ubrzavanje klimatskih promene koji smo i sami svedoci. Uticaj klimatskih promena je kompleksan i može biti direktan i indirektan kako na brojne procese u prirodi, tako i na ljudske aktivnosti. Pre svega u poljoprivredi, tehnologija proizvodnje treba da se prilagodi sve toplijoj i varijabilnijoj klimi kao i da zadovolji nove ekološke standarde.

U narednim biltenima, pisaćemo još malo o fenomenu klimatskih promena, novonastalim zahtevima i ekološkim standardima na koje poljoprivredna proizvodnja treba da odgovori, kao i o mogućim rešenjima koja nude naši susedi sa zapada.

autor Ivana Seccareccia 

Nemate prava da komentarišete. Samo registrovani korisnici mogu postavljati komentare.