Ponuda od kredit brzo 100% garanciju
(Potražnja / Ostalo)

Ponuda od kredit brzo 100% garanciju
08-15-2018

Ponuda od kredit brzo 100% garanciju
(Ponuda / Zimnica)

Ponuda od kredit brzo 100% garanciju
08-15-2018

Digitalni marketing
(Ponuda / Ostalo)

Digitalni marketing
08-14-2018

MALINARI KREĆU U NOVU BERBU SA ZALIHAMA OD 25.OOO DO 30.000 TONA

Malinari upozoravaju na veliku količinu zamrznute maline "zarobljene" u hladnjačama i traže dugoročna rešenja za probleme u malinarstvu
U novu berbu sa zalihama od 25.000 do 30.000 tona. Vreme će pokazati da li će radna grupa, u kojoj će biti predstavnici proizvođača, otkupljivača, Instituta za voćarstvo u Čačku, ministarstava poljoprivrede, trgovine, privrede i Uprave carina, čije osnivanje je najavljeno, moći da reši višegodišnje i nagomilane probleme u srpskom malinasrtvu.

Formiranje radne grupe, koja bi trebalo da ponudi strateška i dugoročna rešenja za probleme u proizvodnji i plasmanu tog voća najavio je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović je, nakon sastanaka sa proizođačima i otkupljivačima održanim u Ivanjici, Arilju i Beogradu. Tvrdnje da domaću proizvodnju ugrožava uvoz maline, ministar je označio kao netačne i objasnio da je u januaru i februaru ove godne u Srbiju uvezeno samo 1.000 tona tog voća, od čega čega 600 tona iz BiH. U isto vreme izvezeno je oko 12.000 tona pri čemu, prema oceni Nedimovića, srpska malina dominira kvalitetom na svetskom tržištu.

- Želimo na sveobuhvatan način da sagledamo malinu kao strateški poljoprivredni proizvod, koji nećemo da posmatramo samo kroz prizmu otkupne cene već i šire, odnosno da li imamo dovoljno skladišnih kapaciteta za kompletnu proizvodnju i šta će se dešavati u narednim godinama. Zato je neophodno da se napravi strateški plan ne samo za ovu, nego i za naredne godine, jer je malina strateški proizvod Srbije - poručio je ministar Nedimovića.

Vlasnici hladnjača iskazuju optimizam u vezi sa namerama ministra i nadaju se da će uspeti da reše i problem velikih zaliha maline prošlogodišnjeg roda. S druge strane, podsećaju da je prošlogodišnji izvoz smanjen za 12 odsto, kao i da padaju izvozne cene tog voća. Dodatni problempredstavlja i činjenica da je Srbija jedini izvoznik čiji se svaki deseti kamion sa malinama proverava na noro virus, pa je potrebno da se primenjuju zakonske odredbe o zdravstvenoj bezbednosti, ali i standardi koje važe na svtekom tržištu.

Navodeći da bi radna grupa trebalo da ponudi dugoročna rešenja za probleme u srpskom malinarstvu, Paun Petrović, vlasnik hladnjače "Frigo Paun" kod Požege, kaže da je neophodno da se osmisli strategija razvoja malinarstva. Na opasku da nije prvi put da predstavnici države osnivanju slične komisije i da obećavaju rešenja, posebno u predizbornim kampanjama, a da su problemi u malinarstvu postali hronični i da se nagomilavaju, Petrović kaže da je to jeste tačno, ali da se pokrenuta inicijatuva razlikuje od prethidnih.

- Za razliku od prethodnih ministara, koji su se uvek stavljali na stranu proizvođača ne uzimajući u obzir argumente hladnjača, sada je to, moj je utisak, mnogo ozbiljniji pristup. Aktueni ministar se do detalja informisao o kompletnoj proizvodnji, ne samo u Srbiji nego i u okruženju i u svetu, i na sastancima je bio pravi medijator. Od kada sam ja u malinarstvu, on je prvi ministar poljoprivrede koji razume problematiku i nisam stekao utisak da je u pitanju predizborna kampanja - ističe za Biznis Petrović.

Komentarišući problem u vezi sa zalihima prošlogodišnjeg roda naš sagovornik podseća da je prošle godine ubrano oko 90.000 tona i da će u hladnjačama ostati od 25.000 do 30.000 tona.

- Za prva dva meseca ove godine izvezeno je 12.000 tona, a u isto vreme prošle godine to je bilo gotovo dva puta više, odnosno oko 22.000 tona. Velika količina zamrznute maline ostala je u hladnjačama i procena je da ćemo novu berbu dočekati sa zalihama od 25.000 do 30.000 tona. Činjenica je da je dobra cena maline izazvala hiperprodukciju ne samo u Srbiji, nego i u drugim državama. Primera radi, u Vojvodini malina se ranije nije uzgajala, a prošle godine je zasađeno više od hijadu hektara i to u okolini Vrbasa, Sombora i takav trend se nastavlja. Slično je i na Kosovu, a zasadi su prošireni i na jugu Srbije, oko Leskovca i Vranja. Zanimljivo je da se Mađarska, koja je nekada bila među najvećim proizvođačima u Evropi, odmah posle Srbije, ali je kasnije znatno smanjila proizvodnju, sada vraća na tržište - navodi Petrović.

O očekivanom prinosu i kvalitetu ovogodišnjeg roda, kaže da je potencijal veći nego prošle godine, ali da će se ostvariti u zavisnosti od vremenskih prilika. Navodi takođe da je otkupnu cenu, u ovom trenutku, nezahvalno prognozirati. "Na sastancima u ministarstvu konstatovano je da je još rano da razgovaramo o otkupnoj ceni. Na to će uticati rod i kvalitet maline ali i zalihe prošlogodišnjeg roda u hladnjačama", kaže Petrović.

Dobrivoje Radović iz Ivanjice, predsednik Asocijacije "Malinari Srbije", ukazuje da je to udruženje iniciralo razgovore sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede u Ivanjici i da su tom skup prisustvivali predstavnici 37 udruženja proizvođača maline i kupine iz cele Srbije, te da su ministra upoznali sa tri glavna zaključka. I on se zalaže za to da se malina proglasi za strateški proizvod i da se zaštiti njeno geografsko poreklo, i kao argument navodi podatak da od proizvodnje maline, direktno ili indirektno, živi oko 4,5 miliona građana, dok je devizni priliv ostvaren izvozom tog voća, prošle godine premašio 248 miliona evra.

Na tvrdnje vlasnika hladnjača o velikim prošlogodišnjim zalihama koje neće moći da se izvezu do početka nove berbe, kao i o niskim izvoznim cenama, Radović kaže da zalihe ne postoje u velikim, već samo u malim hladnjačama.

- Veliki otkupljivači, hladnjače i izvoznici žele da ugroze tržišnu poziciju malih hladnjača, a time indirektno i poziciju proizvođača. Male hladnjače delimično imaju i svoju proizvodnju i veliki otkupljivači ih ucenjuju cenama koje se kreću od 140 do 170 dinara - objasnio je i naveo da je na sastanku sa hladnjačarima u Arilju, ministar Nedimivić saopštio da je u prethodnih dvadesetak dana prosečna izvozna cena "rolenda" bila 2,45 evra.

On tvrdi da je trenutna prosečna izvozna cena griza 1,85 evra, a prošle godine je iznosila 2,3 evra. "Uvek je bilo cena kilograma sveže maline bila identična izvoznoj ceni griza. To je odredilo tržište, a ne proizvođači, i akontna cena ovogodišnjeg roda ne sme da bude niža od 1,85 evra", kaže naš sagovornik koji je odbacio navode otkupljivača i vlasnika hladnjača da je taj iznos nerealan jer će, kako navodi, ovogodišnji rod, zbog mraza, biti niži za 30 do čak 40 odsto.

Nova tržišta kao spas
- U ovom trenutku izvozna cena maline izuzetno je niska. Kilogram "rolenda", najkvalitetnije maline, košta 1,6 evra, a griza 1,3 evra, dok se prošle godine "rolend" prodavao po ceni od 2,4 do 2,5 evra, a griz za oko dva evra. U situaciji kada imamo velike zalihe i niske izvozne cene, moguće rešenje je u pronalaženju novih tržišta. S druge strane, ako bi cena maline bila niža, povećala bi se potražnja i potrošnja tog voća, jer bi bila dostupna i onima koji nisu mogli da je kupuju - komentariše za Biznis Paun Petrović, vlasnik hladnjače "Frigo Paun" kod Požege.

Prelevmani kao brana od uvoza

- Mislim da bi bilo dobro da država uvede prelevmane kojima bi zašitila domaću malinu. Podsetiću da je prošle godine u Srbiji, zbog elementarnih nepogoda, prinos bio smanjen za 30 do 40 odsto. Zbog toga su otkupljivači uvozili malinu iz okolnih zemalja, ali i iz Poljske i Bugarske, mešali je sa domaćom malinom i izvozili je kao srpski proizvod, zbog čega je deo takvih količina vraćen sa evropskog tržišta. Od države smo zatražili da stane na put takvoj vrsti kriminala i da srpski "vilamet", sortu koja je prepoznatljiva u svetu, zaštiti od takvih malverzacija - poručuje Dobrivoje Radović iz Ivanjice, predsednik Asocijacije "Malinari Srbije".

- See more at: http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=341559&title=U+novu+berbu+sa+zalihama+od+25.000+do+30.000+tona#sthash.SMSDThJR.dpuf

Piše: Nenad Kovačević

Izvor: Danas