Zidne apoteke za prvu pomoć
(Ponuda / Ostalo)

Zidne apoteke za prvu pomoć
10-15-2018

Sadnice voca duplo kalemljene cena hit!
(Ponuda / Ostalo)

Sadnice voca duplo kalemljene cena hit!
10-13-2018

Firme u blokadi
(Ponuda / Ostalo)

Firme u blokadi
10-11-2018

SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA

Neodrživo korišćenje prirodnih resursa predstavlja najozbiljniju pretnju za opstanak divljih vrsta u prirodi. Ilegalna trgovina divljim vrstama, odmah posle gubitka prirodnih staništa, predstavlja faktor koji stvara sve veći pritisak na ugrožene divlje vrste, do te mere da sve češće dovodi do potpunog istrebljenja vrsta, odnosno njihovih populacija u divljini.

Svetski dan divljih vrsta obeležava se širom sveta na današnji dan, 3. mart, u cilju ukazivanja na štetnost ljudskih aktivnosti poput krivolova, nezakonitog sakupljanja iz prirode i ilegalne trgovine živim primercima, kao i njihovim delovima i derivatima.

Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je na 68. zasedanju 2013. godine simbolično odredila 3. mart kao datum za obeležavanje dana divljih vrsta tako da se datum podudara sa datumom stvaranja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine.

CITES Konvencija štiti ugrožene vrste putem regulisanja međunarodnog prometa i trgovine preko 35 000 vrsta životinja i biljaka.

Ovaj međunarodni ugovor ima 183 potpisnice, uključujući i Republiku Srbiju od 2001. godine.

Po podacima Međunarodne kriminalističke policijske organizacije – Interpol, ilegalna trgovina ugroženim vrstama spada među prvih pet ilegalnih aktivnosti na globalnom nivou po ilegalno stečenom kapitalu. Opstanak divljih vrsta u prirodi sve češće direktno ugrožavaju organizovane kriminalne grupe kroz krivolov i krijumčarenje, kako živih primeraka, tako i njihovih delova i derivata.

Tropska drvna građa, slonovača, rogovi nosoroga, delovi tela tigrova i drugih velikih divljih mačaka, ljuske pangolina, živi primerci ptica, gmizavaca, primata i mnogih drugih vrsta, nažalost se svakodnevno krijumčare širom sveta.

Glavna područja iz kojih se divlje vrste uzimaju iz prirode i kojim se snabdeva svetsko ilegalno tržište divljim vrstama jesu podsaharska Afrika, Južna Amerika i jugoistočna Azija.

Glavni razlozi za postojanje ovog vida ilegalne trgovine jesu visok stepen biološke raznovrsnosti u napred navedenim područjuma, opšta loša ekonomska situacija, delovanje organizovanih kriminalnih grupa, neodgovarajući kapaciteti nadležnih organa za efikasno suzbijanje krivolova i krijumčarenja, neodgovarajući zakoni i blage kazne za prestupe u ovoj oblasti kao i prisustvo korupcije.

Ilegalna trgovina ne bi postojala u predmetnim razmerama da sa druge strane kao glavni uzrok ovog problema ne postoji nezasita potražnja na tržištu potrošača, prvenstveno u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama, ali sve češće u Aziji..

Geografski položaj Republike Srbije je takav da je stavlja na jednu od glavnih ruta za krijumčarenje obzirom da se graniči sa jedinsvenim tržištem Evropske unije od preko 503 miliona ljudi.

Republika Srbije prvobitno predstavlja tranzitnu državu za krijumčarenje divljih vrsta, ali takođe i državu porekla i državu krajnjeg odredišta za pojedine zaštićene vrste.

Nadzorni organi zaduženi za kontrolu prekograničnog prometa poput carine i granične policije sve češće se susreću sa pokušajima krijumčarenja, kako živih primeraka divljih životinja, tako i njihovih delova i derivata.

Potvrđivanjem CITES konvencije 2001. godine, Republika Srbija je preuzela obaveze iz ovog međunarodnog ugovora koje podrazumevaju odgovornost i angažovanje nadležnih organa u borbi protiv ilegalne trgovine primercima ugroženih vrsta divlje flore i faune.

Rezultati sprovođenja CITES konvencije se najbolje prikazuju sprečavanjem pokušaja krijumčarenja i drugih nezakonitih radnji sa zaštićenim divljim vrstama i uz izricanje odgovarajućih presuda za sankcionisanje prestupa.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine tradicinalno obeležava Svetski dan divljih vrsta flore i faune i nastavlja da u saradnji sa srodnim službama u zemlji i inostranstvu doprinese očuvanju biološke raznovrsnosti na globalnom nivou.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede